Анте Мандић
Анте Мандић | |
|---|---|
| Датум рођења | 2. јун 1881. |
| Место рођења | Трст, Аустроугарска |
| Датум смрти | 15. новембар 1959. (78 год.) |
| Место смрти | Ловран, ФНРЈ |
| Родитељи | Фране Мандић |
Анте Мандић (Трст, 2. јун 1881 — Ловран, 15. новембар 1959) био је хрватски правник и политичар.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 1881. године у Трсту. Завршио је Правни факултет у Грацу, након чега је био адвокат у Трсту, Волоском и Опатији. Године 1915, као представник Југословенског одбора у Петрограду, учествовао је у организовању југословенских добровољачких одреда у Одеси. Од октобра 1917. био је секретар централног уреда Југословенског одбора у Лондону, а након повратка у Краљевину СХС председник Југословенско-чешке лиге (од 1919) те адвокат у Волоском (1921–1937), Београду (1937—1941) и Опатији (до 1943).[1]
Након капитулације Италије 1943, био је изабран за председника опатијског Народноослободилачког одбора, већника ЗАВНОХ-а те члана Президијума АВНОЈ-а. Од 1944. био је председник Обласног одбора јединственог народноослободилачког фронта Истре и Комисије за ратне злочине Хрватске, а од марта до новембра 1945. члан Краљевског намесништва основаног у оквиру Споразума Тито–Шубашић.[1]
Пошто је 7. августа 1945. године у Београду отпочело Треће заседање АВНОЈ-а, краљ Петар II је одлучио да прогласом од 8. августа опозове сву тројицу краљевских намесника. Међутим, намесници се нису повиновали опозиву, а Привремена влада је закључком од 10. августа и формално анулирала краљеву одлуку.[2]
Након проглашења републике и укидања Краљевског намесништва (29. новембар 1945. године) отишао је у пензију.[3]
Године 1956. под насловом Фрагменти за хисторију уједињења објавио је документарну грађу о делатности Југословенског одбора у Лондону 1914–1917. године.
Умро је 1959. године у Ловрану.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Енциклопедија.хр: Мандић, Анте”. Приступљено 23. 10. 2013.
- ^ Димић 2001, стр. 320.
- ^ „Сушачка ревија 66/67: Живот обиљежен Аушвицом”. Приступљено 23. 10. 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Petranović, Branko (1964). Političke i pravne prilike za vreme privremene vlade DFJ. Beograd: Institut društvenih nauka.
- Petranović, Branko (1980). Istorija Jugoslavije 1918-1978. Beograd: Nolit.
- Petranović, Branko (1988). Istorija Jugoslavije 1918-1988. 2. Beograd: Nolit.
