Датум оснивања | 7. јул 2008. |
---|---|
Претходне администрације | |
Расформирано | 27. јул 2012. |
Замењена са администрацијом | |
Тип | државна влада |
Седиште | Београд Република Србија |
Председник владе |
Влада Мирка Цветковића је била прва Влада од 5. октобра 2000. године у којој није учествовала Демократска странка Србије*, а у којој је учествовала Социјалистичка партија Србије, и дошла је након две Владе на чијем је челу био др Војислав Коштуница, председник ДСС-а. Премијер Србије је био Мирко Цветковић.
Владу је изабрао осми сазив Народне скупштине Републике Србије.
Ово је била 11. Влада Републике Србије од успостављања вишестраначја 1990. године. На дужност је ступила 7. јула 2008. године.
На изборима 2008. године, у скупштину су прошле странке:
Р. бр. | Изборна листа | Мандата | |
---|---|---|---|
1. | За европску Србију - Борис Тадић | 102 | |
2. | Српска радикална странка - Др Војислав Шешељ | 78 | |
3. | Демократска странка Србије - Нова Србија - Војислав Коштуница | 30 | |
4. | Социјалистичка партија Србије (СПС) - Партија уједињених пензионера Србије (ПУПС) - Јединствена Србија (ЈС) | 20 | |
5. | Либерално-демократска партија - Чедомир Јовановић (заједно са кандидатима из Социјалдемократска уније и Демохришћанске странке Србије) | 13 | |
6. | Мађарска коалиција - Иштван Пастор | 4 | |
7. | Бошњачка листа за европски Санџак – Др Сулејман Угљанин | 2 | |
8. | Коалиција Албанаца Прешевске долине | 1 |
Посланици Народне Скупштине Републике Србије изабрали су 7. јула, после целодневне расправе, са 127 гласова за и 72 гласова против нове Владе Републике Србије. Уздржаних није било, а 10 посланика није гласало[1].
Владу су формирале странке листе „За европску Србију“ (ДС-Г17 плус-СПО), СПС, ПУПС и странке националних мањина.
Заклетва коју су положили премијер и министри гласи[1]:
Заклињем се на оданост Републици Србији и својом чашћу обавезујем да ћу поштовати Устав и закон, да ћу дужност члана Владе вршити савесно, одговорно и предано и бити посвећен очувању Косова и Метохије унутар Републике Србије.
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Кабинет је био подељен на 24 ресора. Влада Србије имала је 27 чланова. Премијер је имао једног заменика који је био истовремено и министар полиције (Ивица Дачић), и три потпредседника. Ресорима су руководила 24 министра, а још један њихов колега имао је исти статус, али без портфеља (Сулејман Угљанин)[1].
Састав Владе је следећи[2]:
Ресор | Слика | Име и презиме | Странка | Детаљи |
---|---|---|---|---|
Председник Владе Србије | др Мирко Цветковић | Независни политичар (ДС) | од 2011. такође Министар финансија | |
Први потпредседник Владе-заменик председника Владе и Министарство унутрашњих послова | Ивица Дачић | СПС | ||
Потпредседник Владе Србије | мр Божидар Ђелић | ДС | до децембра 2011. | |
Министарство науке и технолошког развоја | до 2011, министарство укинуто | |||
Потпредседник Владе Србије | мр Млађан Динкић | Г17+ | до 2011. | |
Верица Калановић | Г17+ | од 2011. | ||
Потпредседник Владе Србије | др Јован Кркобабић | ПУПС | ||
Министарство спољних послова | мр Вук Јеремић | ДС | ||
Министарство одбране | Драган Шутановац | ДС | ||
Министарство финансија | др Диана Драгутиновић | ДС | до 2011. | |
др Мирко Цветковић | ДС | од 2011. | ||
Министарство правде | Снежана Маловић | ДС | ||
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде |
др Саша Драгин | ДС | до 2011. | |
Душан Петровић | ДС | од 2011. | ||
Министарство економије и регионалног развоја | мр Млађан Динкић | Г17+ | до 2011. | |
Небојша Ћирић | Г17+ | од 2011. | ||
Министарство рударства и енергетике | др Петар Шкундрић | СПС | до 2011, министарство укинуто | |
Министарство за инфраструктуру | Милутин Мркоњић | СПС | до 2011 | |
Министарство за инфраструктуру и енергетику | од 2011 | |||
Министарство за државну управу и локалну самоуправу | Милан Марковић | ДС | до 2011. | |
Министарство државне управе, локалне самоуправе и људских и мањинских права | од 2011. | |||
Министарство трговине и услуга | др Слободан Милосављевић | ДС | до 2011, министарство укинуто | |
Министарство просвете | др Жарко Обрадовић | СПС | до 2011. | |
Министарство просвете и науке | од 2011. | |||
Министарство за омладину и спорт | Снежана Самарџић-Марковић | Г17+ | до 8. 2. 2012. | |
Верица Калановић | Г17+ | вршилац дужности, од 8. фебруара 2012. | ||
Министарство здравља | проф. др Томица Милосављевић | Г17+ | до 2011. | |
Зоран Станковић | Г17+ | од 2011. | ||
Министарство за телекомуникације и информатичко друштво | мр Јасна Матић | Г17+ | до 2011, министарство укинуто | |
Министарство рада и социјалне политике | Расим Љајић | СДП | ||
Министарство заштите животне средине и просторног планирања | Оливер Дулић | ДС | до 2011. | |
Министарство заштите животне средине, рударства и просторног планирања | од 2011. | |||
Министарство културе | Небојша Брадић | Г17+ | до 2011. | |
Министарство културе, информисања и информационог друштва | Предраг Марковић | Г17+ | од 2011. | |
Министарство за Национални инвестициони план | мр Верица Калановић | Г17+ | до 2011. | |
Министарство за Косово и Метохију | Горан Богдановић | ДС | ||
Министарство вера | проф. др Богољуб Шијаковић | до 2011, министарство укинуто | ||
Министарство дијаспоре | мр Срђан Срећковић | СПО | до 2011. | |
Министарство дијаспоре и вера | од 2011. | |||
Министарство за људска и мањинска права | Светозар Чиплић | Демократска странка (Србија) | до 2011, министарство укинуто | |
Министар без портфеља | др Сулејман Угљанин | Странка демократске акције Санџака |
Генерални секретар Владе је била Тамара Стојчевић.
Према Закону о министарствима постојало је 24 министарства која су обављала следеће послове из надлежности државне управе[3]:
У уводном експозеу Цветковић је рекао да ће „први потез нове владе биће ратификација Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом“, а да ће једна од првих законодавних иницијатива будуће владе бити гасни аранжман са Руском Федерацијом. Међу приоритетима владе биће и унапређење односа са САД и наставак дипломатских активности Србије, додао је мандатар. Такође, Цветковић је поручио и да ће влада иницирати разговоре са косовским Албанцима.[1]
После првих сто дана[тражи се извор][4]:
Међу неуспехе или економски лоше догађаје се убрајају
Почетком 2011. године дошло је до промена састава владе у погледу кадрова из Г17 ПЛУС, који су напустили владу и ушли у савез са Српском напредном странком. Крајем јануара је дугогодишњи министар здравља Томица Милосављевић неочекивано поднео оставку (из личних разлога), а на његово место је делегиран Зоран Станковић[5]. У фебруару је након дужег неслагања премијера и потпредседника владе[6], уследило разрешење министра економије и регионалног развоја и потпредседника Владе Млађана Динкића[7], а с њим се солидарисала министарка за Национални инвестициони план Верица Калановић, која је поднела оставку[8]. То је током марта довело до комплетне реконструкције Владе у којој су промењена имена и функције већине министара[9].