Добра Вода | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Република Српска |
Општина | Модрича |
Становништво | |
— 2013. | 3 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 59′ 41″ С; 18° 08′ 36″ И / 44.99479° С; 18.14347° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 262-368 m |
Површина | 6,25 km2 |
Остали подаци | |
Позивни број | 053 |
Добра Вода је насељено мјесто у општини Модрича, Република Српска, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, насеље је имало три становника.[1]
Налази се на 262-368 метара надморске висине, површине 6,25 км2, удаљено око 20 км од општинског центра. Разбијеног је типа. Смјештено је на обронцима планине Вучијак, на четворомеђи општина Модрича,Дервента, Добој и Брод. Рјечице Плавуша и Каменица уливају се у Саву, а Добра вода у ријеку Љубиочу. У атару има неколико потока. Терен је брдовит, претежно обрастао буковом и грабовом шумом, са мало обрадивог земљишта.[2]
Археолошка истраживања показала су да је још у старијој прошлости преко Добре Воде водио путни правац од Подновља до Камена на Клакару и до ријеке Саве. У селу су пронађене двије оставе новца: илирско-грчких драхми, градова Apollonia и Dyrrachium (II вијек п. н. е.), и римских царских новаца из IV вијека.[2]
Добра Вода је 1895. пописана као заселак села Дуго Поље; 1953. као засебно село, са 87 домаћинстава и 413 становника; 1971. - 234 становника;[3] 1991. - 83 (80 Хрвата, један Србин и два Југословена);[4] 2013. - три домаћинства и три становника. Према подацима са терена, 2016. у селу је живио један становник (из породице Летић). У селу су прије рата Одбрамбено-отаџбинског рата 1992-1995. живјеле породице: Бирчић, Долибашић, Дрнић, Дујић, Дуспара, Јерковић, Луцић, Љуберац, Мајсторовић, Мартић, Матијевић, Микулић, Рашић и Толић . Дио становништва одселио се у иностранство. Солунски добровољац био је Матија Мартић. У Другом свјетском рату страдало је 11 цивила. Мјештани су се углавном бавили пољопривредом. У Доброј Води је до рата 1992-1995. радила четворогодишња основна школа. Село има гробље и католичку Цркву Свете Ане, обновљену 2009. године. Електрифицирано је 1973, а становништво се снабдијевало водом са извора.[2]
Демографија[5] | ||
---|---|---|
Година | Становника | |
1948. | 382 | |
1953. | 413 | |
1961. | 332 | |
1971. | 234 | |
1981. | 113 | |
1991. | 83 | |
2013. | 3 |
Националност | 1991. |
Срби | 2 |
Муслимани | 0 |
Хрвати | 85 |
Југословени | 1 |
остали | 1 |
Укупно | 89 |