Душан Мугоша

душан мугоша
Душан Мугоша Дућ
Лични подаци
Датум рођења(1914-01-07)7. јануар 1914.
Место рођењаЉешкопоље, код Подгорице, Краљевина Црна Гора
Датум смрти8. август 1973.(1973-08-08) (59 год.)
Место смртиБеоград, СР Србија, СФР Југославија
Професијадруштвено-политички радник
Деловање
Члан КПЈ од1934.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
НОБ Албаније
СлужбаНОВ и ПО Југославије
НОВ Албаније
Чингенерал-мајор у резерви
У току НОБпартијски руководилац
Прве албанске бригаде
председник Скупштине АКМО
Период4. април 1960 — 18. јун 1963.
ПретходникПавле Јовићевић
НаследникСтаноје Акшић
Херој
Народни херој од6. јула 1953.
Одликовања
Орден народног хероја Орден народног ослобођења
Орден заслуга за народ
Орден заслуга за народ
Орден братства и јединста Орден за храброст Партизанска споменица 1941.

Душан Мугоша Дућ (Љешкопоље, код Подгорице, 7. јануар 1914 — Београд, 8. август 1973) био је учесник Народноослободилачке борбе у Југославији и Народноослободилачке борбе у Албанији, друштвено-политички радник СФР Југославије, СР Србије и САП Косова и народни херој Југославије. Од 4. априла 1960. до 18. јуна 1963. године обављао је функцију председника Народне скупштине Аутономне Косовско-Метохијске Области.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Душан Мугоша рођен је 7. јануара 1914. године у Љешкопољу код Подгорице, у земљорадничкој породици. Нижу гимназију завршио је у Пећи, а вишу, коју је почео у Призрену, морао је да напусти због своје политичке активности. Још током школовања повезао се са комунистима и напредним омладинцима.

Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1934. године. За члана Месног комитета КПЈ у Пећи изабран је 1938. године, а на Обласној конференцији 1940. године изабран је за члана Окружног комитета КПЈ за Косово и Метохију. Због револуционарног рада био је често хапшен и прогањан, а после демонстрација у Пећи маја 1940. године, повукао се у илегалност.[1]

Други светски рат

[уреди | уреди извор]

Одмах по избијању рата, активно је учествовао у организовању устанка на Косову и Метохији. На позив секретара Окружног комитета КПЈ за Косово и Метохију, Миладина Поповића, а по одлуци Централног комитета КПЈ, крајем 1941. године отишао је у Албанију. Заједно са Миладином Поповићем дао је значајан допринос ослободилачкој и револуцонарној борби албанског народа. Радио је на стварању организација Комунистичке партије Албаније, организација Комунистичке омладине Албаније, као и на формирању борбених и диверзантских група за борбу против фашистичких окупатора и њихових сарадника.[2][3]

У пролеће 1942. године, ослободилачки покрет у Албанији је нагло растао и постајао све масовнији, тако да је постало неопходно да се успостави непосредни контакт са ЦК КПЈ и командантом Јосипом Брозом Титом. Требало је да Коминтерна дефинитивно призна КП Албаније. Такође је требало добити потребне савете и сугестије од ЦК КПЈ. Због тога, 25. маја 1942. године Душан креће из Албаније у Југославију. Пробијајући се преко непроходних терена Албаније и Југославије, кријући се од непријатеља све док у рејону Игмана није наишао на пролетерску бригаду, исцрпљен од напора. После 82 дана упорног тражења, стигао је до Врховног штаба и ЦК КПЈ у западној Босни.

На ослобођеној територији је остао месец дана упознајући се са искуствима Народноослободилачког покрета, радом Партије и органа власти у новим условима, а потом се вратио у Албанију са писмом Коминтерне и писмом Тита комунистима Албаније. По повратку у Албанију учествовао је у припремама за одржавање Прве земаљске конференције КП Албаније. Од априла до августа 1943. године радио је у јужној Албанији на формирању партијских организација, партизанских одреда и Оперативног штаба Прве зоне (Валона и Аргирокастро). Партијски руководилац Прве албанске бригаде постао је по њезином формирању средином августа 1943. године.

После успешно обављеног задатка, вратио се маја 1944. године у Југославију, где је преузео нове дужности.[4] Учествовао је у формирању Прве, Треће, Четврте и Пете косовско-метохијске бригаде и Оперативног штаба за Косово и Метохију, у коме је вршио дужност помоћника политичког комесара.

Послератна каријера

[уреди | уреди извор]

Након ослобођења Југославије био је на разним партијским и државним функцијама:

Умро је 8. августа 1973. године у Београду и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Носилац је Партизанске споменице 1941., Ордена народног ослобођења, албанских одликовања Ордена споменице и Ордена заставе, те осталих високих страних и југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 6. јула 1953. године.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Kohl, Christine von (2003). Albanien (на језику: немачки). C.H.Beck. стр. 79. ISBN 978-3-406-50902-5. 
  2. ^ Komunist: organ Centralnog komiteta KPJ. Borba. 1949. „Дугим радом и убеђивањем на састанцима с појединцима и с по двојицом-тројицом, другови Миладин Поповић и Душан Мугоша сломили су групашки отпор код већине албанских другова. Они су успели да их убеде како је Партија неопходна радпим масама у њиховој борби за ослобођење од капиталистичке експлоатације и империјалистичког поробљавања. Тај рад довео је до састанка 8. новембра 1941. године, на коме је било присутно преко двадесет ...” 
  3. ^ Dokumenti današnjice. 5. Sedma sila. 1962. „Миладин Поповић и Душан Мугоша најактивније учествовали (они су дошли у Албанију по директиви ЦК КПЈ да своје револуционарно искуство и политичко знање ставе на располагање албанским комунистима), на састанку који је одржан у ...” 
  4. ^ Književnost. Prosveta. 1949. стр. 513. „Мехмед Шеху, данас министар унутрашњих послова НР Албаније, тада командант Прве бригаде, послије одласка Душана Мугоша из Албаније, 12. априла 1944, писао је: ,,У почетку, кад си отишао из круга ове наше велике ...” 

Литература

[уреди | уреди извор]