Зоран Цвијановић

Зоран Цвијановић
Лични подаци
Друга именаЗоки
Датум рођења(1958-01-25)25. јануар 1958. (66 год.)
Место рођењаБеоград, НР Србија, ФНР Југославија
Рад
Активни период1973 — данас
Битна улогаБрзи (Лепа села лепо горе)
кнез Александар Карађорђевић (Вук Караџић)
Деда Мраз (Муње)
Чеда (Бунар)
Веза до IMDb-а

Зоран Цвијановић (Београд, 25. јануар 1958) српски је глумац и продуцент.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду 1982, у класи професора Миње Дедића и асистента Владимира Јевтовића.[1]

Прва улога након студија била му је у ТВ серији „Сиви дом“ (1984—1985). До данас је глумио у преко 50 филмова и ТВ серија, од којих су најзначајнији: „Октоберфест“ (1987), „Полтрон“ (1989), „Ми нисмо анђели“ (1992), „Полицајац са Петловог брда“ (ТВ серија) (1993—1994), „Отворена врата“ (ТВ серија) (1995), „Сложна браћа“ (ТВ серија) (1995), „Лепа села лепо горе“ (1996), „Миле против транзиције“ (ТВ серија) (2002).

Од 1982. до 1987. био је члан Југословенског драмског позоришта, а од 1987. до 2002. позоришта Атеље 212. Од 2002. има статус слободног уметника[2]. Режирао је неколико филмова. У последњих неколико година интензивно се бави управљањем отпадом и рециклажом.[3]

Септембра 2016. постао је директор Високе школе драмских умјетности Андрићград.[4]

Зоран Цвијановић и Наташа Нинковић у представи Прах, позориште Изабел Бадер, Торонто, Канада.
Зоран Цвијановић и Наташа Нинковић у представи Прах, позориште Изабел Бадер, Торонто, Канада.

Пензионисао се крајем јануара 2024.[5]

Маја 2024. додељена му је Нушићева награда за животно дело.[6] Крајем септембра 2024. уручена му је награда Награда „Мија Алексић – Бити глумац“.[7]

Политички ангажман

[уреди | уреди извор]
Цвијановић у представи Балада о Пишоњи и Жуги

Зоран Цвијановић је учествовао на свим демонстрацијама против Милошевићеве власти, од 9. марта 1991. до 5. октобра 2000.[8]

Дана 5. јула 2007. постао је саветник за одрживи развој потпредседника Владе Србије Божидара Ђелића.[2]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Од редовног служења војнога рока је поштеђен због недовољне телесне развијености.

Велики је навијач ЈСД Партизан. Његов отац је био спортиста у Партизану.

Течно говори енглески језик. Ожењен је и отац је двоје деце.[2]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Назив филма Година Улога
Кад поново умрем 2025
Саучесници 2025
Крунска 11 2024 Деда Живојин
Дуг мору 2023-2024 декан Филозофског факултета
Видеотека 2024 Душан Купреш
Циклус 2024
Деца зла 2023 Звонце
Момак и девојке 2023 Деда
Што се боре мисли моје 2023 Илија Гарашанин
Кома 2023 Димитрије
Тунел (ТВ серија) 2023 Бранислав Трипковић
Бунар (ТВ серија) 2022 Чеда
Зборница (ТВ серија) 2022
Убице мог оца 2022 Мане
Чудне љубави (ТВ серија) 2022 Дејан
Било једном у Србији 2022 Трајко
Сложна браћа: Нова генерација (ТВ серија) 2022 Јаворшек
Династија (ТВ серија) 2021 Алимпић
Александар од Југославије (ТВ серија) 2021 Антон Корошец
Случај породице Бошковић (ТВ серија) 2020 Мики
Врата до врата (ТВ серија) 2019 Милош Газивода
Мамурлуци 2017
Стадо 2016 Цвеја
Једне летње ноћи 2015 Милан Бранковић
Европа, бре! (ТВ серија) 2014 Комшија
Залет 2012
Свети Георгије убива аждаху 2009 Миле Вуковић
Љубав и други злочини 2008 Зоран
Бацио сам чини на тебе 2007 Паки
Црни Груја и камен мудрости 2007 Змаго
Ми нисмо анђели 3: rock & roll узвраћа ударац 2006 Момчило
Ивкова слава 2005 Ивко
Ми нисмо анђели 2 2005 Ђура
Хероји за један дан 2005
Црни Груја 2 Змаго Словенац
Кад порастем бићу Кенгур 2004 Полицајац
Лаку ноћ, децо 2003
Црни Груја 2003 Змаго Словенац
Сјај у очима 2003 Човек у колима
Миле против транзиције 2002−2007 Миле са Чубуре
Деца филма 2002 Лично
Један на један 2002 Гуру
Бумеранг 2001 Ч. К. Г. С. или Човек који губи сат
Наташа 2001 Милутин
Муње! 2001 Деда Мраз
Нормални људи 2001 Банетов отац
Бело одело 1999 Алкохоличар II
Ране 1998 Немац који пуца из бункера
Лепа села лепо горе 1996 Брзи
До коске 1996 Крпа
Тамна је ноћ 1995 Манетов зет
Отворена врата 1994−1995 Милорад Угриновић-Кекец
Пакет аранжман (сегмент „Херц минута“) 1995 Лаки
Сложна браћа 1995 Зоран Валута
Полицајац са Петловог брда (ТВ серија из 1994) 1994 Владимир
Биће боље 1994 Чајковски
Два сата квалитетног програма 1994 Бембалић
Ни на небу, ни на земљи 1994 Поп
Слатко од снова 1994 Буцер
Полицајац са Петловог брда (ТВ серија из 1993) (ТВ серија) 1993 Владимир
Боље од бекства 1993 Глумац
Увод у други живот 1992
Ми нисмо анђели 1992 Ђура
Полицајац са Петловог брда (филм) 1992 Влада
Тетовирање 1991 Падо
Холивуд или пропаст 1991
Граница 1990 Поручник
Грозница 1990
Балканска перестројка 1990 Велимир Павловић
Борис Годунов 1989
Бункер Палас хотел 1989
Свет 1989 Учитељ музике
Масмедиологија на Балкану 1989 Велимир Павловић
Госпођа министарка 1989 Краљ Александар Карађорђевић
Свети Георгије убива аждаху 1989 Миле Вуковић
Полтрон 1989 Радивоје Шулајић
Вук Караџић Кнез Александар Карађорђевић
Октобарфест 1987 Бане
На путу за Катангу 1987 Методије Савић
Догодило се на данашњи дан 1987 Стаљин
Иванов 1987 Љвов
Телефономанија 1987
Погрешна процена 1987 Милован Ђилас
Грифон у Београду 1986 Младић
Сиви дом 1986 Шојка
Miss 1986 Чип
Није лако са мушкарцима 1985 Аца
Грозница љубави 1984 Стив
Последња авантура 1984 Млади новинар
Не тако давно 1984
Дани Авној—а 1983
Живети као сав нормалан свет 1982
Последњи чин 1981 Исо Репух
Повратак отписаних (ТВ серија) 1978 Партизан
Луде године 1978 Бобин пријатељ
Лептиров облак 1977 Крцко
Морава 76 1976
Врхови Зеленгоре 1976 немачки војник
Грешно дете 1976 Алекса
Црвена земља 1975 Милош Вранић
Сутјеска 1973

Продуцент:

Наслов Година Функција
Миле против транзиције, епизода „Милемен“ 2007 Продуцент, Извршни продуцент
Караула 2006 продуцент
Кад порастем бићу кенгур 2004 продуцент
Сјај у очима 2003 продуцент
Муње! 2001 продуцент

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Зоран Цвијановић: После представа пио сам једино са Ђузом Стојиљковићем (Б92, 10. децембар 2018)
  2. ^ а б в Именовани саветници за одрживи развој у кабинету потпредседника Владе
  3. ^ „Извештај о акцији ЧАРОЛЛиЈА”. Архивирано из оригинала 09. 10. 2007. г. Приступљено 22. 10. 2007. 
  4. ^ novosti, Večernje. „Zoran Cvijanović na čelu Kusturičine škole u Andrićgradu BIĆEMO MEĐU 10 U SVETU”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2019-04-12. 
  5. ^ Savić, Marijana (5. 2. 2024). „Najpopularniji srpski glumci odlaze u penziju: Ovoliko će naše najveće zvezde zarađivati kao penzioneri”. Нова С. Приступљено 7. 2. 2024. 
  6. ^ „ZORANU CVIJANOVIĆU URUČENA NUŠIĆEVA NAGRADA ZA ŽIVOTNO DELO U SMEDEREVU: Najbolja predstava Nušićevih dana „ Obećanje naciji“”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2024-05-29. 
  7. ^ „РТС :: Филм и ТВ :: Зорану Цвијановићу уручена награда „Мија Алексић – Бити глумац“”. rts.rs. Приступљено 2024-09-29. 
  8. ^ „Независне новине, „Муње севају по Канади“”. Архивирано из оригинала 06. 11. 2007. г. Приступљено 22. 10. 2007. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]