Марко Тајчевић

Марко Тајчевић
Марко Тајчевић
Лични подаци
Датум рођења(1900-01-29)29. јануар 1900.
Место рођењаОсијек, Аустроугарска
Датум смрти19. јул 1984.(1984-07-19) (84 год.)
Место смртиБеоград, СФРЈ

Марко Тајчевић (Осијек, 29. јануар 1900 — Београд, 19. јул 1984) био је српски композитор, учитељ музике и музички критичар.[1][2] Сматран је за једну од водећих фигура музикологије свога времена на Балкану.

Основна музичка школа у Лазаревцу носи његово име.[3]

Радови

[уреди | уреди извор]

Тајчевић је познат по богатом раду на пољу вокалних дела. Нека од његових најпознатијих оркестарских, камерних и дела за клавир су:[4]

  • Седам балканских игара (за клавир) (1927)
  • Седам балканских игара (за кларинет, виолончело и клавир)
  • Варијације (1950)
  • Сонатина (1953)
  • Пет прелудија (1958)
  • Две мале свите (1958)
  • Српске игре (1959)

Уџбеници

[уреди | уреди извор]

Марко Тајчевић је написао следеће уџбенике:[5]

  • Основи музичке писмености
  • Општа наука о музици
  • Основна теорија музике
  • Контрапункт - један од најуспелијих домаћих уџбеника контрапункта и
  • Збирка хармонских задатака
Икона за клице

Овај биографски чланак везан за музичара је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Marko Tajčević – 120 godina od rođenja”. www.rts.rs. Приступљено 2023-01-25. 
  2. ^ „ТАЈЧЕВИЋ Марко”. МУЗИЧКО СВЕЗНАЊЕ (на језику: српски). 2014-07-19. Приступљено 2023-01-25. 
  3. ^ „Marko Tajčević (1900-1984)”. Srpski Kompozitori (на језику: бошњачки). Приступљено 2023-01-25. 
  4. ^ „Марко Тајчевић”. МУЗИКА (на језику: српски). 2014-03-14. Приступљено 2023-01-25. 
  5. ^ „Vlastimir Peričić”. KLARINETSKA LITERATURA (на језику: српски). 2011-12-21. Приступљено 2023-01-25. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]