Мађари у Сједињеним Америчким Државама

Мађари у Сједињеним Америчким Државама
Застава Мађарске
Дом Адамс
Ерни Ковач
Џорџ Пол
Еуген Вигнер
Укупна популација
1.468.069 (2013), 0.5% читаве популације Сједињених Држава
Језици
енглески, мађарски и јидишки
Религија
Католицизам, протестантизам, јудаизам и источна католичка црква
Сродне етничке групе
Мађарска дијаспора

Мађари у Сједињеним Америчким Државама (мађ. amerikai magyarok) становници су Сједињених Држава, који се изјашњавају као Мађари или имају мађарско порекло. Било је неколико таласа значајне мађарске имиграције, нарочито у периоду од 1870. године до почетка Првог светског рата, када се између 650.000-700.000 етничких Мађара населило у САД, а већина њих су напустили своје земљу јер су били неквалификовани радници[1].

Историја

[уреди | уреди извор]

Године 1583. мађарски песник Стефанус Парменус се придружио експедицији Гилберта Хамприја у Северну Америку са намером да пише хронику путовања и открића. Парменус је стигао у Њуфаундленд и постао вероватно постао први Мађар у Новом свету[2].

Мађари су се дуго насењавали у Нови свет, а један од познатијих људи тог времена био је Мајкл Ковач, оснивач америчке коњице, активан војник у америчком рату за независност[3]. Мађари су од тада одржавали константну емиграцију у Сједињене Државе, међутим, највеће и најпознатије миграције биле су оне непосредно пре Првог светског рата.

Агостон Харазати, који се населио у Висконсин 1840. године, био је први Мађар који се стално настанио у Сједињеним Државама[4], а други Мађар насељен на овом простору је написао књигу о Сједињеним Државама на свом матерњем језику[5]. Након што се преселио у Калифорнију 1849. године, Харазати је основао плантажу винових лоза у Сономи и увезао више од 100.000 садница европске винове лозе. Он је данас познат као "отац Калифорнијског виноградарства" или "Отац савремене производње вина у Калифорнији"[6].

Први велики талас емиграције из Мађарске у Сједињене Државе десио се у периоду од 1849-1850. године, када је ткзв. "Четрдесет осам људи" побегло од одмазде од аустријских власти након пораза мађарске револуције 1848. године[7]. До 1860. године 2.710 Мађара живело је у САД а најмање 99 њих су се борили у грађанском рату. Њихова мотивација за борбу је била демократија, жеља за авантуром, потврђивање њихових војних способности и солидарност са својим америчким суседима[8].

Током последњих деценија 19. века и првих деценија 20. века, САД су доживеле имигрантски бум првенствено од јужних и источних Европљана, а међу њима око 650.000-700.000 мађарских говорника. За разлику од високо образованих имиграната који су стигли у САД 1849. године, други мађарски талас обухватао је углавном сиромашне и необразоване имигранте који су тражили бољи живот у Сједињеним Државама. Већина од 2 милиона имиграната из Краљевине Мађарске нису били етнички Мађари, већ су приладали румунској или немачкој мањини из Краљевине Мађарске. Повећање имиграције из Мађарске је такође забележено после Другог светског рата и Холокауста, од чега је значајан проценат имиграната био јеврејског порекла. Околности трећег таласа емиграције имале су много заједничког са првим таласом. 1956. године. Мађарска је поново била у рату. Као револуција 1848. године, мађарска револуција из 1956. године против Совјетског Савеза није успела и довела до емиграције 200.000 људи који су бежали од прогона након револуције, од којих је 40.000 њих пронашло пут до Сједињених Држава[9]. Постојала је обновљена економска миграција након завршетка комунизма у Мађарској у периоду деведесетих до двехиљадитих година.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Према попису становништва у Сједињеним Америчким Државама 2010. године, у овој земљи живело је 1.563.081[10] Мађара или особа мађарског порекла, а према подацима из пописа из 2000. године, 1.398.724 лица се изјашњавало да су мађарског порекла[11]. Процене броја Мађара у Сједињеним Државама премашују 4 милиона, али укључују и велики број етничких мађарских имиграната од којих су већина емигрирала из Румуније, Чехословачке или бивше Југославије.

Државе са највећим процентом Мађарског становништва у Сједињеним Државама су[12][13] :

Држава Популација
Охајо 203.417
Њујорк 157.863
Калифорнија 133.988
Пенсилванија 132.184
Њу Џерзи 115.615
Мичиген 98.036
Флорида 96.885

Највећи проценат Мађара у Сједињеним Државама налази се у Кируас Јоелу у Њујорку (велика већина становника су Хасидски Јевреји који припадају династији Сатмар Хасидик, која потиче из Мађарске), где се 18,9%[14] укупног становништва изјашњава да има мађарско порекло. Остала места са преко 10% мађарског становништва су : Ферпорт Харор, Охајо (14,1%)[15] и Западни Пик, Пенсилванија (11,7%)[16]. У више од 100 других округа има више од 5% становника мађарског порекла, а највећи број Мађара у Сједињеним Државама, на истом месту живи у Њујорку. У Солингфорд Сентеру такође постоји велики број становништва мађарског порекла, а они у овом месту имају свој клуб и заједницу.

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Мађарска католичка црква Свети Стефан у Бирмингему, Охајо
    Мађарска католичка црква Свети Стефан у Бирмингему, Охајо
  • Статуа Лајуша Кошута на Менхетну, Њујорк
    Статуа Лајуша Кошута на Менхетну, Њујорк
  • Мађарска реформаторска црква у Охају
    Мађарска реформаторска црква у Охају
  • Мађарски имигранти током славља у Кливиленду, 1913. године
    Мађарски имигранти током славља у Кливиленду, 1913. године
  • Распрострањеност Мађара у Сједињеним Државама (2000)
    Распрострањеност Мађара у Сједињеним Државама (2000)
  • Мађарска реформаторска црква у Пенсилванији
    Мађарска реформаторска црква у Пенсилванији
  • Мађарска црква Свете Елизабете у Пенсилванији
    Мађарска црква Свете Елизабете у Пенсилванији


Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Steven Béla Várdy, "Hungarian immigrants" (immigrationtounitedstates.org)
  2. ^ Dictionary of Canadian biography - PARMENIUS, STEPHANUS
  3. ^ Mappen, Marc; Lurie, Maxine N. (2004). „Hungarians”. Encyclopedia of New Jersey. Rutgers University Press. стр. 395. ISBN 978-0-8135-3325-4. Приступљено 1. 10. 2008. 
  4. ^ Brian McGinty, Strong Wine: The Life and Legend of Agoston Haraszthy (Stanford University Press, 1998), 1.
  5. ^ Útazás Éjszakamerikáában (Travels in North America), Pest, 1846, 2d ed., Pest, 1850; McGinty, Strong Wine: The Life and Legend of Agoston Haraszthy, 101.
  6. ^ Pinney, Thomas, A History of Wine in America (University of California Press, 1989), 269; McGinty, Strong Wine: The Life and Legend of Agoston Haraszthy, 1.
  7. ^ Steven Béla Vardy, "Lajos Kossuth and the Slavery Question in America," East European Quarterly (2005) 39#4 pp 449-464.
  8. ^ Istvn Korn'l Vida, Hungarian Emigres in the American Civil War: A History and Biographical Dictionary (2011) excerpt and text search
  9. ^ UN General Assembly Special Committee on the Problem of Hungary (1957) „Chapter VIII The Question Of The Presence And The Utilization Of The Soviet Armed Forces In The Light Of Hungary's International Commitments, Section D. The demand for withdrawal of Soviet armed forces, para 339 (p. 105)” (PDF).  (1.47 MB)
  10. ^ „United States - QT-P13. Ancestry: 2000[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 10. 11. 2011. г. Приступљено 09. 04. 2020.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  11. ^ „Ancestry 2000”. US Census Bureau. 2000. Архивирано из оригинала 25. 11. 2011. г. 
  12. ^ Data Access and Dissemination Systems (DADS). „American FactFinder - Results”. Приступљено 17. 3. 2015. 
  13. ^ „Hungarians in the United States”. US Census Bureau. Hungarian Human Rights Foundation. Архивирано из оригинала 21. 07. 2013. г. Приступљено 9. 12. 2008. 
  14. ^ „Ancestry maps - Hungarian communities”. ePodunk. Архивирано из оригинала 06. 09. 2015. г. Приступљено 9. 12. 2008. 
  15. ^ „Fairport Harbor, Ohio”. Приступљено 17. 3. 2015. 
  16. ^ „West Pike Run township, Washington County, Pennsylvania (PA)”. Приступљено 17. 3. 2015.