Рогожарски АЖР

Рогожарски АЖР

Рогожарски АЖР
Опште
Намена Авион за прелазну и акробатску обуку
Посада 2 (ученик + инструктор)
Произвођач Рогожарски Београд
Први лет 1930
Почетак производње прототип
Димензије
Дужина 7,55 m
Размах крила 10,55 m
Висина 3,05 m
Површина крила 27,00 m²
Маса
Празан 859 kg
Нормална полетна 1.433 kg
Погон
Клипно-елисни мотор Валтер-Кастор (240 KS)
Снага 176 kW
Перформансе
Макс. брзина на H=0 215 km/h
Долет 745 km
Плафон лета 5.320 m
Брзина пењања 287 m/min

АЖР је југословенски школски авион за прелазну-ловчку обуку двоседи, једномоторни двокрилац који је произведен 1930. године у југословенској фирми Рогожарски из Београда.[1]

Пројектовање и развој

[уреди | уреди извор]
Авион Рогожарски AŽR

Авион АЖР је пројектовао инж. Виљем Шустер крајем 1929, почетком 1930. године. када се завршава и израда прототипа. Први пробни лет је обавио фабрички пробни пилот Богомил Јаклич 5. новембра 1930. год. Авион је намењен војној употреби тј. прелазној ловачкој обуци војних пилота и требало је да замени застареле авионе Ханса Бранденбург.

Технички опис

[уреди | уреди извор]
Мотор Walter Castor уграђен у авион Рогожарски АЖР

Авион је био двокрилац са доњим крилом мањим од горњег. Авион је био опремљен радијалним, ваздухом хлађеним мотором са седам цилиндара Валтер - Кастор 240 KS и дрвеном двокраком елисом фиксног корака. Авион је имао дупле команде а два члана посаде (пилот и инструктор летења) су седели један иза другог[2]. Труп авиона, правоугаоног попречног пресека је у целости израђен од дрвета обложен шпером. Крила су са заобљеним крајевима, са сваке стране повезана паром металних упорница и жичаним затезачима. Конструкција крила је изведена од дрвета пресвучена платном. Стајни трап је био фиксан без осовине[3].

Оперативно коришћење

[уреди | уреди извор]

Након завршених фабричких испитивања авион је испитала и комисија Команде ВВ и није дозволила серијску производњу због низа уочених недостатака у управљивости авионом. Фабрика је авион од 1931. године користила у рекламне сврхе: демонстрационе летове, учешће на аеро-митинзима, такмичењима за краљев пехар и слично, надајући се ипак да ће доћи до аранжмана са војском. С обзиром да до тога није дошло Рогожарски је одустао од даљег усавршавања авиона АЖР регистровао га је као цивилни авион који је коришћен за потреба фабрике. Авион је добио цивилну регистрацију UN-PAU[4]. У међувремену настаје велика економска криза која је много погодила фирму Рогожарски пошто је непосредно пре тога фирма изградила нове погоне задуживши се код банака а изостале су и поруђбине те је 1933. године фирма Рогожарски банкротирала. Авион АЖР је стајао у хангару није летео и чекао је боље дане, стога није добио нову регистрациону ознаку (YU...). У лето 1934. године, после санирања фабрике која сада постаје акционарско друштво под истим називом, Команда ВВ откупљује авион АЖР за прилично високу цену и на тај начин помогла фирми Рогожарски да исплива из финансијских невоља. После преузимања авион је код војске коришћен за намену за коју је и пројектован, служио је за прелазну ловачку обуку и тренажу пилота ловаца све до 1937. године када је повучен из употребе[5].

Земље које су користиле овај авион

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Алманах Југословенског ваздухопловства 1931-1932, Београд, Време, 1932,
  2. ^ С. Микић; Историја југословенског ваздухопловства, Штампарија Драг. Грегорић, Београд, 1933.
  3. ^ Јанић, Чедомир (април 2000). „Рогожарски АЖР”. Аеромагазин (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: ББ Софт. 17: 34. ISSN 1450-6068. 
  4. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 19. 02. 2012. г. Приступљено 24. 07. 2010. 
  5. ^ О. Петровић., Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941), Лет 3/2004. Београд, 2004.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Gunston, Bill (1989). World Encyclopedia of Aero Engines. ISBN 978-1-85260-163-8. . Cambridge, England. Patrick Stephens Limited.
  • Јанић, Чедомир (април 2000). „Рогожарски АЖР”. Аеромагазин (на језику: (језик: српски)). Београд: ББ Софт. 17: 34. ISSN 1450-6068. 
  • Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,
  • О. Петровић., Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941), Лет 3/2004. Београд, 2004.
  • С. Микић; Историја југословенског ваздухопловства, Штампарија Драг. Грегорић, Београд, 1933.
  • Алманах Југословенског ваздухопловства 1931-1932, Београд, Време, 1932,
  • Боснић, Петар (2003). „Домаћи школски и прелазни авиони 1924-1941. године”. Наша крила (на језику: (језик: српски)). Београд: Југословенски Аероклуб "Наша крила". 36: 7—9. ISSN 0354-5121. 
  • Ђокић, Небојша; Радовановић, Радован (2017). „СТВАРАЊЕ ВАЗДУХОПЛОВСТВА КРАЉЕВИНЕ СХС И ФОРМИРАЊЕ РАТНЕ ДОКТРИНЕ”. Записи (на језику: (језик: српски)). Пожаревац: Историјски Архив Пожаревца. 6: 113—126. ISSN 2334-7082. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Рогожарски АЖР на Викимедијиној остави.