Рогожарски СИМ-XII-Х

Рогожарски СИМ-XII-Х[1]

Рогожарски СИМ-XII-Х
Опште
Намена хидроавион за обуку и тренажу пилота
Посада 2 (ученик + инструктор)
Произвођач Рогожарски Београд
Први лет 1938
Почетак производње 1939
Димензије
Дужина 7,50 m
Размах крила 11,00 m
Висина 2,96 m
Површина крила 20,50 m²
Маса
Празан 635 kg
Нормална полетна 920 kg
Погон
Клипно-елисни мотор Валтер Мајџор 6 190KS
Снага 140 kW
Перформансе
Макс. брзина на H=0 212 km/h

Рогожарски СИМ–XII-Х је југословенски школско-тренажни висококрилни хидроавион са два пловка који је произведен 1938. године у југословенској фабрици авиона Рогожарски из Београда.[2]

Пројектовање и развој

[уреди | уреди извор]
Инж. Сима Милутиновић пројектант авиона СИМ
Aвион Рогожарски СИМ-XII-Х поглед спреда
Мотор Валтер Мајџор 6 уграђен на авион Рогожарски СИМ-XII-Х

Безуспешно покушавајући да изабере најприкладнији хидроавион за обуку пилота Команда поморског ваздухопловства се обратила фабрици Рогожарски 1937. године и наручила пројекат школског хидроавиона који би по својим карактеристикама одговарао школском авиону СИМ-X. Пошто се није могла извршити једноставна модификација (прилагођавање постојећег авиона СИМ-X) због уградње пловака ЕДО, главни конструктор Инж. Сима Милутиновић је уградио појачан мотор Валтер Мајџор 6 снаге 190KS, што је довело до повећања димензија авиона. Тако је школско-тренажни висококрилни хидроавион са два пловка представљао потпуно нови авион назван СИМ–XII-Х. Током 1937. године приступило се реализацији пројекта и већ крајем године прототип је био спреман за тестирање.[3]. Пробни лет је обавио 7. фебруара 1938. пробни пилот Иван Короша у хидро бази Дивуље. Пошто је на испитивањима авион постигао задовољавајуће резултате, наручена је прва серија од 4 примерка ових авиона, који су испоручени половином 1939. године[4]

Технички опис

[уреди | уреди извор]

Авион СИМ-XII-Х, је двоседи подупрти висококрилац (парасол), хидроавион са два пловка, са мотором Валтер Мајџор 6 снаге 190KS и дрвеном елисом фиксног корака. Авион је претежно дрвене конструкције, труп елиптичног попречног пресека је у целости израђен од дрвета обложен шпером док је мотор облоћен алуминијумским лимом. Крила су: носећа конструкција од дрвета пресвучена платном, са заобљеним крајевима. Са сваке стране, крила су подупрта са паром косих челичних упорница које су се ослањале на труп авиона. Резервоар за бензин се налазио у средишњем делу између крила тј. на њиховом споју. Прва серија авиона је имала уграђена два (пар) ЕДО пловка модел 47.

Оперативно коришћење

[уреди | уреди извор]

Искуства са коришћењем авиона СИМ-XII-Х, међу пилотима и техничким особљем авион је популарно зван „Мали СИМ“, су била јако позитивна па је Команда ПВ (Поморског ваздухипловства) 15. јула 1940. године склопила уговор са фабриком Рогожарски за другу серију ових авиона (такође 4 примерка) с том разликом што су ови хидроавиони били опремљени за инструментално тј., „слепо“ летење. Рогожарски је ове авионе испоручио за пет месеци али без пловака јер је испорука пловака из Канаде каснила неколико месеци. По договору са Морнарицом у фабрици Рогожарски се приступило пројектовању и изради домаћих пловака за ове авионе али ова актиност није завршена до избијања Априлског рата. У том предратном периоду два авиона СИМ-XII-Х су имала удесе и то оба у Боки Которској 1940. године. Оба авиона су предложена за расход па је команда ПВ затражила одобрење да пловке са ових авиона премести на нове (авионе СИМ-XII-Х друге серије) с обзиром да су ови авиони били опремљени инстрментацијом за инструментално („слепо“) летење. Пошто је одобрење стигло то је учињено тако да су два авиона из друге серије оспособљена за коришћење уочи избијања рата.[5]

Авиони СИМ-XII-Х у Другом светском рату

[уреди | уреди извор]

Нема података о употреби авиона СИМ-XII-Х у току Априлског рата, као ни то да ли су их Италијани користили током Другог светског рата.

Земље које су користиле овај авион

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Станојевић, Д.; Јанић Ч. (12/1982). „Животни пут и дело једног великана нашег ваздухопловства - светао пример и узор нараштајима“. Машинство. 31: 1867—1876.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  2. ^ Isaić, Vladimir. (17.04.1981). "Kako je leteo "Mali Sim"". Front 1186.
  3. ^ Станојевић, Д.; Јанић Ч. 12/1982). „Животни пут и дело једног великана нашег ваздухопловства - светао пример и узор нараштајима“. Машинство. 31: 1867—1876.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  4. ^ http://airserbia.com/vvkj/index.php?str=avioni&av=74 Рогожарски_СИМ-XII-Х airserbia.com
  5. ^ Петровић, Огњан М. (3/2004). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941)". Лет - Flight 3: pp. 58. ISSN 1450-684X

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Станојевић, Драгољуб. (1982). Чедомир Јанић. „Животни пут и дело једног великана нашег ваздухопловства - светао пример и узор нараштајима”. Машинство (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Савез инжењера и техничара Југославије. 31: 1867—1876. 
  • Isaić, Vladimir. (17. 4. 1981). „Kako je leteo "Mali Sim"”. Front (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Narodna armija. 1186. 
  • Петровић, Огњан М. (2004). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941)”. Лет - Flight (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. 3: 58. ISSN 1450-684X. 
  • Илић, Видосава (2004). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије”. Лет - Flight (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. 3: 88—106. ISSN 1450-684X. 
  • Jovannović, dr. Branislav (2002). „Vazduhoplovna industrija Jugoslavije (I)”. Аеромагазин (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Аеромагазин. Бр.52: 26—28. ISSN:. 
  • Donald, David (1997). The Encyclopedia of World Aircraft. Prospero Books. ISBN 978-1-894102-24-7. 
  • Green, William (1960). „Volume 6”. War Planes of the Second World War: Floatplanes (на језику: (језик: енглески)). Macdonald. стр. 200. 
  • Grey, C.G. (1972). Jane's All the World's Aircraft 1938. London: David & Charles. ISBN 978-0-7153-5734-7. 
  • Gunston, Bill (1989). World Encyclopaedia of Aero Engines (2 изд.). Wellingborough: Patrick Stephens Ltd. ISBN 978-1-85260-163-8. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Ненадовић, Мирослав (1967). Експериментална истраживања у развоју концепције летелица (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: САНУ (Посебна издања)- Споменица књига 30. стр. 167—189. 
  • Kolo, Aleksandar (1991). „Dejstva Pomorskog vazduhoplovstva Jugoslovenske mornarice”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. specijal: 24 — 29. ISSN 1450-6068. 
  • Ђокић, Небојша; Радовановић, Радован (2017). „СТВАРАЊЕ ВАЗДУХОПЛОВСТВА КРАЉЕВИНЕ СХС И ФОРМИРАЊЕ РАТНЕ ДОКТРИНЕ”. Записи (на језику: (језик: српски)). Пожаревац: Историјски Архив Пожаревца. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Рогожарски СИМ-XII-Х на Викимедијиној остави.