Сеад Чаушевић | |||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||||||||||||||||||
Датум рођења | 15. септембар 1949. | ||||||||||||||||||||||||||||
Место рођења | Тузла, НР Босна и Херцеговина, Социјалистичка Федеративна Република Југославија | ||||||||||||||||||||||||||||
Држављанство | Босна и Херцеговина | ||||||||||||||||||||||||||||
Народност | Бошњак | ||||||||||||||||||||||||||||
Универзитет | Правни факултет Универзитета у Сарајеву | ||||||||||||||||||||||||||||
Професија | правник | ||||||||||||||||||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||||||||||||||||||
Политичка странка | СДП БиХ | ||||||||||||||||||||||||||||
|
Сеад Чаушевић (Тузла, 15. септембар 1949) је босанскохерцеговачки политичар, члан Главног одбора Социјалдемократске партије БиХ, бивши премијер Тузланског кантона и бивши посланик у Парламенту ФБиХ.[1]
Чаушевић је 1968. године завршио Гимназију у Грачаници, а 1972. године Правни факултет у Сарајеву. Ожењен је и има двоје дјеце.[1]
Радио је као судија на Општинском суду у Грачаници од 1973. до 1977. године. Од 1982. до 2000. године био је директор, а од 2000. до 2005. године замјеник директора предузећа „Графопак” Грачаница.[2]
Чаушевић је 1978. године био секретар Општине Грачаница, а од 1978. до 1982. године предсједник Извршног одбора те општине. Као члан СДП БиХ био је посланик у Парламенту ФБиХ од 2005. до 2011. године.[2]
На сједници Скупштине Тузланског кантона 10. фебруара 2011. изгласана је нова влада тог кантона, на челу са Сеадом Чаушевићем.[3] Иста Влада, заједно са Чаушевићем, смијењена је на сједници Скупштине одржаној 15. маја 2013. године.[4] Две седмице касније, на хитној сједници Скупштине ТК одржаној 31. маја, изабрана је нова Влада, састављена од скоро половине претходно смијењених министара, укључујући и Чаушевића, који је поново именован за премијера.[5][6]
Чаушевић је тренутно је члан Главног одбора СДП БиХ.[7]
У Тузли су почетком фебруара 2014. године почели организовани протести на које је изашло неколико хиљада људи, углавном радника пропалих приватизованих фирми и незадовољних грађана.[8] Незадовољни радници протестовали су због наводних криминалних приватизација њихових фирми, а у почетку су од Владе кантона тражили исплату једнократне новчане помоћи у износу од 250 евра, повезивање радног стажа и осигурање права на лијечење, као и да се „спасу фирме које се још могу спасити”.[9] Након покушаја насилног сузбијања протеста, затражена је неопозива оставка Сеада Чаушевића, министра МУП-а Тузланског кантона Зорана Теофиловића, као и цијеле владе тог кантона.[10]
Након ескалације протеста и паљења зграда Владе Тузланског кантона и Општине Тузла, Сеад Чаушевић је поднио оставку на мјесто премијера, што је и био један од захтјева демонстраната.[11]