Славко Голдштајн

славко голдштајн
Лични подаци
Датум рођења	(1928-08-22)22. август 1928.
Место рођења	Сарајево, Краљевина СХС
Датум смрти	13. септембар 2017.(2017-09-13) (89 год.)
Место смрти	Загреб, Хрватска
Професија	историчар, публициста, новинар, сценариста, политичар
Деловање
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
1. председник ХСЛС-а
Период	20. мај 1989 — 1990.
Претходник	функција установљена
Наследник	Дражен Будиша

Славко Голдштајн (хрв. Slavko Goldstein; Сарајево, 22. август 1928 — Загреб, 13. септембар 2017) био је хрватски историчар, публициста, новинар, сценариста и политичар, јеврејског порекла.^[1][2]

Биографија

Рођен је у Сарајеву, породица му је пореклом из Тузле, а детињство је провео у Карловцу, где му је отац, Иво Голдштајн, био угледни трговац књигама. Почетком Другог светског рата, усташе су убиле његовог оца, највероватније у усташком Логору Јадовно^[3], а он је, заједно с мајком и братом Данијелом, побегао и придружио се партизанима.^[4]

Након завршетка рата, учествовао је у борби за успостављање Израела и неколико је година, с братом, живео у кибуцу. У Југославију се вратио током 1950-их, у Загреб, где је студирао књижевност и филозофију на Филозофском факултету. Убрзо је постао новинар, радећи као уредник Вјесника и Ерасмуса. Једно време је био и радијски уредник, као и уредник издавачке куће Стварност. Бавио се и сценаристичким радом, пишући сценарије за филмове Сигнали над градом (1960) и Акција стадион (1977; заједно с Душаном Вукотићем). Оснивач је издавачких кућа Либер и Нови либер.

Заједно с братом и још неколицином политичара, 20. маја 1989. основао је ХСЛС и до 1990. био њен председник, када га је заменио Дражен Будиша.^[5] Једно време је био председник загребачке Јеврејске општине и Културног друштва Мирослав Шалом Фрајбергер, а заједно са сином Ивом, историчарем, залаже се за реконструкцију Загребачке синагоге.^[6]

Током 1990-их био је отворени противник ауторитарне политике Фрање Туђмана, тада наглашеног говора мржње и процеса приватизације. Године 2012. подржао је иницијативу брата Данијела за укидање саборске комеморације жртава Крижног пута на Блајбургу.^[7]

Важнији радови

• Goldstein, Ivo; Goldstein, Slavko (2001). Holokaust u Zagrebu. Zagreb: Židovska općina Zagreb. 
• Goldstein, Slavko; Goldstein, Ivo (2011). Jasenovac i Bleiburg nisu isto. Zagreb: Novi Liber. 
• Goldstein, Slavko; Goldstein, Ivo (2016). Jasenovac: Tragika, mitomanija, istina. Zaprešić: Fraktura. 
• Goldstein, Ivo; Goldstein, Slavko (2016). The Holocaust in Croatia. Pittsburgh: University of Pittsburgh Press. 

Референце

1. (језик: хрватски) „Goldstein Slavko”. Croatian Writers Society. Архивирано из оригинала 18. 05. 2015. г. Приступљено 20. 10. 2013. 
2. Umro je Slavko Goldstein, index, 13. 9. 2017.
3. Десет мјесеци за живот, документарни филм, 2012.
4. Недјељом у 2, 1. април 2012.
5. „Croatian Jews hope elections will end area’s isolation”. Jweekly.com. 7. 1. 2000. Приступљено 20. 10. 2013. 
6. Pandža, Gordan (15. 9. 2006). „Sinagogu u Zagrebu gradit će obje općine” (PDF). Vjesnik. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 08. 2020. г. Приступљено 20. 10. 2013. 
7. Отворено, 10. април 2012.