славко голдштајн | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 22. август 1928. |
Место рођења | Сарајево, Краљевина СХС |
Датум смрти | 13. септембар 2017.89 год.) ( |
Место смрти | Загреб, Хрватска |
Професија | историчар, публициста, новинар, сценариста, политичар |
Деловање | |
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
1. председник ХСЛС-а | |
Период | 20. мај 1989 — 1990. |
Претходник | функција установљена |
Наследник | Дражен Будиша |
Славко Голдштајн (хрв. Slavko Goldstein; Сарајево, 22. август 1928 — Загреб, 13. септембар 2017) био је хрватски историчар, публициста, новинар, сценариста и политичар, јеврејског порекла.[1][2]
Рођен је у Сарајеву, породица му је пореклом из Тузле, а детињство је провео у Карловцу, где му је отац, Иво Голдштајн, био угледни трговац књигама. Почетком Другог светског рата, усташе су убиле његовог оца, највероватније у усташком Логору Јадовно[3], а он је, заједно с мајком и братом Данијелом, побегао и придружио се партизанима.[4]
Након завршетка рата, учествовао је у борби за успостављање Израела и неколико је година, с братом, живео у кибуцу. У Југославију се вратио током 1950-их, у Загреб, где је студирао књижевност и филозофију на Филозофском факултету. Убрзо је постао новинар, радећи као уредник Вјесника и Ерасмуса. Једно време је био и радијски уредник, као и уредник издавачке куће Стварност. Бавио се и сценаристичким радом, пишући сценарије за филмове Сигнали над градом (1960) и Акција стадион (1977; заједно с Душаном Вукотићем). Оснивач је издавачких кућа Либер и Нови либер.
Заједно с братом и још неколицином политичара, 20. маја 1989. основао је ХСЛС и до 1990. био њен председник, када га је заменио Дражен Будиша.[5] Једно време је био председник загребачке Јеврејске општине и Културног друштва Мирослав Шалом Фрајбергер, а заједно са сином Ивом, историчарем, залаже се за реконструкцију Загребачке синагоге.[6]
Током 1990-их био је отворени противник ауторитарне политике Фрање Туђмана, тада наглашеног говора мржње и процеса приватизације. Године 2012. подржао је иницијативу брата Данијела за укидање саборске комеморације жртава Крижног пута на Блајбургу.[7]