Урош Тошковић

Урош Тошковић
Фотографија Тошковића
Лични подаци
Датум рођења(1932-11-19)19. новембар 1932.
Место рођењаПелев Бријег, Зетска бановина, Краљевина Југославија
Датум смрти3. март 2019.(2019-03-03) (86 год.)
Место смртиПодгорица, Црна Гора
Уметнички рад
Најважнија дела
Акт дечака, Човек и гавран, Портрет, Глава девојке

Урош Тошковић (Пелев Бријег, 19. новембар 1932 — Подгорица, 3. март 2019) био је југословенски и црногорски сликар.

Без назива 1990.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Завршио је Средњу уметничку школу у Херцег Новом, а дипломирао је 1956. године Академију ликовних уметности у Београду, у класи професора Марка Челебоновића.[1]

Године 1956. одлази, као стипендиста француске Владе у Париз, где завршава Школу лепих уметности код Мориса Бријаншона. У Паризу остаје све до 1976. године и један је од родоначелник колоније југословенских сликара у Паризу. Друговао је са Белмондом, Де Сиком, Сартром, Попом, Бором Пекићем, а радио са Пикасом, Далијем, Јонеском и другима.[2]

Урош Тошковић је 1957. године био један од оснивача друштва пријатеља Балтазар, чији су чланови Леонид Шејка, Синиша Вуковић, Миро Главуртић, Дадо Ђурић, Мишел Контић, Вукота Вукотић, Пеђа Ристић и Оља Ивањицки, а које касније (1958. године) постаје друштво Медиала.

Живео је неконвенционално, често на улицама великих градова или под мостовима Сене.[3]

Преминуо је 3. марта 2019. године.[4] Сахрањен је на месном гробљу Пелев Бријег - Братоножићи.[5]

О Тошковићевом животу и раду сликар Бојан Крљић је написао обимну монографију.[3]

Самосталне изложбе

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Тошковић, Урош. Урош Тошковић : бунтовник гаравог лица и чисте душе : [цртежи, слике, скулптуре]. Београд : Радионица душе, 2015. стр. 221. ISBN 978-86-83385-25-6. 
  2. ^ Otvorena izložba radova Uroša Toškovićalotel.rs
  3. ^ а б „РТС :: Препорука :: Монографија о Урошу Тошковићу мапира и документује немир у животу познатог сликара”. rts.rs. Приступљено 2024-03-25. 
  4. ^ Preminuo Uroš Toškovićvijesti.me
  5. ^ UROŠ Jagoša TOŠKOVIĆ

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]