"Утва" је фабрика авиона у Панчеву, близу Београда. Позната је по производњи лаких, спортских авиона и авиона за обуку. Од авиона "Утва" у актуелној понуди тржишту нуди Ласту 95, тандем двосед за основну летачку обуку, и Сову, спортско-туристички четворосед. Југоимпорт СДПР је 28. фебруара 2017. постало власник 96% компаније, а сувласништво у „Утви“ (4%) имају још и: Фонд за развој, Град Панчево, два панчевачка јавна комунална предузећа „Хигијена” и “Водовод и канализација” и „Ауто-транспорт Панчево”, Дунав осигурање, „Србијагас”, општине Ковин, Опово и Ковачица и Градска стамбена агенција Панчево.
"Утва" је била фабрика авиона и једрилица још пре Другог светског рата. Фабрика је основана 5. јуна1937. године као „Једриличарско друштво Утва - Земун“. Као једриличарско друштво је саградила једрилицеВрабац и Чавку. Фабрика је име добила по птици утви златокрилој из породице патака, и већина летелица произведених у њој носиће имена птица.
28. марта1939. године је име промењено у „Фабрика авиона УТВА - Београд“.
1940. године фабрика се преселила у Панчево и име је промењено у „Фабрика авиона УТВА - Панчево“.
До почетка рата априла 1941. године Утва је произвела 39 једрилица различитих категорија, стране и домаће конструкције. Поред тога, за војно ваздухопловство склопљено је 148 школских авиона немачке производње Бикер Јунгман (нем.Bücker Jungmann Bu-131D-2) и један акробатски Бикер Јунгмајстер (нем.Bücker Jungmaister Bu-133). У току окупације фабрика је избегла сарадњу са окупационом војском.
Након Другог светског рата Утва заједно са Икарусом - Земун представља стуб обновљене ваздухопловне индустрије. Ту су се производили авиони из послератног плана развоја, углавном дрвене конструкције.[1]
Од новембра 1944. до јуна 1946. године фабрика је обновљена.
1946. године потписан је први уговор са војском за 30 једрилица и изградњу дрвеног авиона „тројка“. Од јуна 1946. су произведене једрилице следећих типова: Врабац, Чавка, Орлик, и Шева.
1950. године завршен је први наоружани авион „212“ и формирано радничко веће.
Од 1948. до 1955. године у Утви је произведено преко 200 једрилица различитих типова, 80 примерака авиона Тројка, 60 примерака тренажног авиона Утва 212, 195 примерака тренажног авиона Утва 213 „Вихор“ и 212 примерака школских авиона типа Аеро-3. Утва је средином педесетих развила авион металне конструкције Утва 56, намењен за туристичке сврхе и санитетски транспорт. Израђена је и хидроверзија овог авиона. Касније су у овој фабрици серијски произвођени авиони за везу, обуку, транспорт и пољопривреду: Утва 60, Утва 60Х, Утва 65 и Утва 75.
Утва је 1952. године имала 828 радника, завршена је прва серија авиона „213“, а пауза за доручак повећана је са 15 на 30 минута и уведена је групна норма. Синдикат је 1955. године први пут набавио зимницу за раднике на неколико рата, а исте године основао је ресторан друштвене исхране.
Након што је 1957. године напуштен конкурс за пројектовање авиона, престале су да раде конструкторске групе у ваздухопловним фабрикама. Конструкторска делатност је пренета у Ваздухопловнотехнички институт.[2]
1958. године први пут је отпуштено 219 радника, а израђују се само резервни делови за авионе.
1963. године први авион Утва 60 извезен је у Бразил.
Године 1964. изграђено је 40 станова, купљено је 562 бицикла за раднике, минимална плата је била 20.000, а однос минималне и максималне зараде 1: 4,2.
1965. у фабрици је било 1.429 радника и отпуштено 20 нерадника.
1967. године Фабрика "Утва" Панчево се састојала од погона: авиона, конструкције, опреме, возила, машина и одржавања. Погон "Конструкције" је израдио и реализовао пројекте металних грађевинских конструкција, фасада и силоса широм Југославије и света.
1968. године Утва је извезла 2 авиона у Индију и 5 у Алжир типа „Утва 65“ (ових 5 авиона је направљено за 4 месеца). Исте године почињу 42-сатни радни сати. 1970. године у авионе су уведене привремене мере због великих губитака.
Утва је 1972. године добила награду града Панчева од 6. октобра као најбољи Р.О. у Војводини.
20. маја 1976. полетео је авион „Утва 75“, који се градио наредних 10 година, и пројекат „Орао“, и Утва је ушла у војну индустрију Југославије.
1977. године уведен је бесплатан топли оброк, прва НЦ машина је почела са радом, а Утва са преко 3000 радника добила је награду „Златни Меркур“ као најбоља индустријска организација у Југославији, као и Орден рада од Тита.
1979. полетео је авион "Утва 78" и почео да ради рачунарски центар.
Утва је 1981. године била сложен систем са осам Р.О., 17 основних организација, 5 радних заједница, интерном банком и преко 5000 запослених.
1987. године, на 50. рођендан "Утве", на Јабучком путу је почела да ради нова фабрика са око 1.500 запослених, на 86.000 квадратних метара радне површине, где је направљен „Г-4“ „Орао“ и започета производња „Ластавице“.
1991. године, с почетком распада Југославије, Утва је ушла у прву кризу и отпуштање радника.
1996. фабрика је интегрисана са фабриком Лола, односно придружена ЛОЛА-СИСТЕМ-у из Железника политичким одлукама и расподелом акција, и почела да послује под именом Лола-Утва..
Утва је 1998. радила за израелски програм ИАИ и делимично се опоравила, са око 700 запослених.
НАТО снаге су бомбардовале фабрику у Панчеву 24. марта 1999. године и уништиле око 75% њених капацитета.
После бомбардовања отпуштено је 330 радника, док остали раде превасходно на обнови фабрике.
Утва је 7. маја 2008. године потписала уговор за производњу 20 авиона „Ласта“ за потребе ирачке војске. Уз тадашњих 175 радника, запослено је још 180 нових радника.
Утва је 2011. испоручила последње авионе Ираку и започела производњу првих 5 авиона за нашу војску.[3]
Укупан број произведених ваздухоплова је преко 900.
Школски авион Икарус/Утва 213
Школски спортско туристички авион двосед Утва Тројка
Од великог система "Утва" Панчево настале су бројне компаније:
Акционарско друштво у мешовитом власништву за производњу силоса, профила и опреме „УТВА СИЛОСИ“ Ковин, основано је 1979. године као део система „УТВА“ Панчево. Самостално послује од 1990;[4]
а на чувеној адреси Утве златокриле 9, 26000 Панчево:
"Утва Проинг", привредно друштво за инжењеринг, израду металних конструкција и изградњу саобраћајница, Панчево, приватизована је 2007;[5]
Г-4М Супер Галеб се тренутно налази у тест фази на војном аеродрому у Батајници. Овај пројекат представља суштински новију, боље наоружану, напреднију верзију авиона Г-4 Супер Галеб. Уколико сва тестирања прођу добро, Г-4М би се уз помоћ страног партнера могао у скоријој будућности наћи у производњи.
Фабрика авиона Утва се тренутно бави производњом школско-борбеног авиона Ласта 95 за потребе ратних ваздухопловстава Србије и Ирака. Ласта 95 је пројектован од стране ВТИ Жарково. Ради се о двоседу погоњеном клипно-елисном погонском групом, са могућношћу ношења борбеног терета на две подкрилне подвесне тачке. Ласта 95 је модификована верзија авиона Ласта, пројектованог 80-их година прошлог века. (Промотивни видео: Ласта - школски авион)
Авио-индустрија доо Утва-Панчево, Годишњак српског ваздухопловства 2007, Аерокомуникације, Београд, 2007.
Ненадовић, Мирослав (1967). Експериментална истраживања у развоју концепције летелица (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: САНУ (Посебна издања)- Споменица књига 30. стр. 167—189.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Рендулић, Златко (1996). Авиони домаће конструкције после Другог светског рата. Београд: Институт Лола.