Хајнкел He 8

Хајнкел He-8

Хајнкел He-8
Опште
Намена хидроавион-извиђач дугог домета
Посада 3
Произвођач Њемачка Хајнкел
Југославија Змај
Први лет 1927
Почетак производње 1928
Димензије
Дужина 11,65 m
Размах крила 16,77 m
Висина 4,40 m
Површина крила 47,00 m²
Маса
Празан 1.675 kg
Нормална полетна 2.650 kg
Погон
Клипно-елисни мотор Гном Рон Јупитер 480KS
Снага 353 kW
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 170 km/h
Макс. брзина на H=0 210 km/h
Долет 1.290 km
Плафон лета 5.600 m
Брзина пењања 168 m/min

Хајнкел He-8 је немачки хидроавион извиђач дугог домета пројектован и тестиран 1927. године. Пројектант је био инж. Ернст Хајнкел[1].

Пројектовање и развој

[уреди | уреди извор]
Мотор Jupiter 9A уграђиван у авион Змај-Хајнкел He 8
Мотор Armstrong Siddeley Jaguar IV уграђиван у авион Хајнкел He 8

Поучена позитивним искуством примене хидроавиона у шведској морнарици, Данска поморска команда је наручила пројект хидроавиона за даљинско извиђање од инж. Ернеста Хајнкела. На основу претходника Хајнкела He-5, Хајнкел је пројектовао једномоторни једнокрилни хидроавион нискокрилац дрвене конструкције, а с обзиром да је тада Немачкој било забрањено да производи авионске моторе веће снаге, авион је био опремљен британским мотором 1 x 330 kW 1ДД Армстронг Сиделеи Јагуар, наоружан са 2 синхронизована митраљеза 8 mm и осам касета бомби са 12x0,5 kg. Варијанта овог авиона са мотором Пакард од 588kW направљен почетком 30-их година добио је ознаку Хајнкел He-31.

Земунска фабрика авиона Змај је 1930. године купила лиценцу за производњу авиона Хајнкел He-8, и исте почела да прави један прототип који се доста разликовао од данског. Наиме, Змајеви инжењери су без асистенције власника лиценце, заменили дрвену конструкцију трупа авиона конструкцијом од заварених челичних цеви. Хидроавион је био опремљен мотором Гном Рон Јупитер 480KS са редуктором, са закапотираним блоком мотора, а уместо два члана посаде имао је три. Авион је завршен 1931.[2] године и испоручен поморском ваздухопловству које је извршило интензивно експлоатационо испитивање истовремено са чехословачким Ш-328В. Пошто ни један од ова два авиона није испунио захтеве ПВ, Змај није ушао у серијску производњу тј. остао је само тај прототип, који је након испитивања ушао у коришћење за намене за које је и пројектован.

Технички опис

[уреди | уреди извор]

Авион је једномоторни једнокрилац са заобљеним врховима крила. Труп му је металне конструкције обложен шпером а предњи део трупа на кога је причвршћен радијални ваздухом хлађени мотор је обложен лимом. Конструкција крила је комбинација метално дрвене конструкције пресвучена платном. Елиса која покреће авион је двокрака, направљена од дрвета фиксног корака. Труп авиона је правоугаоног попречног пресека. У трупу авиона има места за трочлану посаду. Стајни трап је фиксан са два пловка уместо точкова која му омогућавају слетање и полетање са водених површина.

Оперативно коришћење

[уреди | уреди извор]

Данска морнарица је одмах 1928. године купила 6 примерка овог авиона, а 16 примерака је урађено по лиценци. Овај авион се производио до 1938. године, а употребљавао се знатно дуже. Хе-8 произведен у Змају је коришћен у Југословенској Краљевској Морнарици све до почетка 1941. године као обалски извиђач, а онда му је промењена намена у школски прелазни хидроавион. Дана 17. априла 1941. године је прелетео за Грчку а 20. априла је стигао на Крит. Пошто није имао услове за прелет у северну Африку спаљен је на Криту да не би пао непријатељу у руке.

Особине авиона Хајнкел He-8

[уреди | уреди извор]

Опште карактеристике

[уреди | уреди извор]
  • Мотор - 1 x 353 kW Гном Рон Јупитер 480KS
  • Елиса - двокрака,
  • Размах крила - 16,77 m,
  • Површина крила - 47,00 m²,
  • Дужина авиона - 11,65 m,
  • Висина авиона - 4,40 m,
  • Маса празног авиона - 1.675 kg,
  • Маса пуног авиона - 2.650 kg,
  • Посада - 3 члана.
  • Наоружање - 2 синхронизована митраљеза 8 mm и осам касета бомби са 12x0,5 kg
  • Стајни трап - Пар пловака

Перформансе

[уреди | уреди извор]
  • Максимална брзина - 210 km/h,
  • Путна брзина - 170 km/h,
  • Брзиона пењања - 168 m/min,
  • Највећи долет - 1.290 km,
  • Плафон лета - 5.600 m.

Земље које су користиле овај авион

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Хајнкел He-8[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 02. 05. 2014. г. Приступљено 30. 04. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  2. ^ Петровић, Огњан М. (2/2000). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930)". Лет - Flight 2: pp. 21–84. ISSN 1450-684X

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Вељовић, Живан (1972). Пет деценија Змаја (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: ИПМ Змај Земун. 
  • Микић, Сава (1993). Историја југословенског ваздухопловства. Београд: Штампарија Д. Грегорић. 
  • Лучић, Душан (1936). Основи практичне аеродинамике са описима аероплана (на језику: (језик: српски)). YU-Нови Сад: Ваздухопловни Гласник. 
  • Јанић, Чедомир; Симишић, Јово (2007). Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд. ISBN 978-86-7086-004-9. 
  • Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на језику: (језик: српски)). Беочин: Ефект 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Оштрић, Шиме; Мицевски, М. (14. 9. 2007). Летећи Чунови: Чамци који лете - летјелице које плове (на језику: (језик: српски)). SRB-Београд: Галерија '73. 
  • Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzuge 1919-1934. (на језику: (језик: немачки)). Herford: E.S.Mittler & Sohn. ISBN 978-3-89350-693-4. 
  • Isaić, Vladimir; Frka, Danijel (2010). Pomorsko zrakoplovstvo na istočnoj obali Jadrana 1918-1941. (prvi dio) (на језику: (језик: хрватски)). Zagreb: Tko zna zna d.o.o. ISBN 978-953-97564-6-6. 
  • Петровић, Огњан М. (2000). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930)”. Лет - Flight (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. 2: 21—84. ISSN 1450-684X. 
  • Петровић, Огњан М. (2004). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941)”. Лет - Flight (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. 3: 30—87. ISSN 1450-684X. 
  • Илић, Видосава (2004). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије”. Лет - Flight (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. 3: 88—106. ISSN 1450-684X. 
  • Узелац, Милан (2004). „Мемоар о организацији ваздухопловства у Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца”. Лет - Flight (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. 3: 139—157. ISSN 1450-684X. 
  • Kolo, Aleksandar (1991). „Dejstva Pomorskog vazduhoplovstva Jugoslovenske mornarice”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. specijal: 24 — 29. ISSN 1450-6068. 
  • Ђокић, Небојша; Радовановић, Радован (2017). „СТВАРАЊЕ ВАЗДУХОПЛОВСТВА КРАЉЕВИНЕ СХС И ФОРМИРАЊЕ РАТНЕ ДОКТРИНЕ”. Записи (на језику: (језик: српски)). Пожаревац: Историјски Архив Пожаревца. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Хајнкел He 8 на Викимедијиној остави.