Apramicin

Apramicin

(IUPAC) ime
(2R,3R,4R,5S,6R)-5-amino-2- [((1R,2R,3R,4R,6R,8R)-8-amino-9- [(1R,2S,3R,4R,6R)-4,6-diamino-2,3- dihidroksi-cikloheksil]oksi-2-hidroksi- 3-metilamino-5,10- dioksabiciklo[4.4.0]dec-4-il)oksi]-6- (hidroksimetil)oksan-3,4-diol
Klinički podaci
AHFS/Drugs.com	Internacionalno ime leka
Identifikatori
CAS broj	37321-09-8
ATCvet kod	QA07AA92 QJ01GB90 QJ51GB90
PubChem[1][2]	3081545
DrugBank	DB04626
ChemSpider[3]	2339128
UNII	388K3TR36Z^Y
KEGG[4]	D02322^Y
ChEBI	CHEBI:2790^Y
ChEMBL[5]	CHEMBL1230961^Y
Hemijski podaci
Formula	C21H41N5O11
Mol. masa	539,58 g/mol
SMILES	eMolekuli & PubHem
InChI InChI=1S/C21H41N5O11/c1-26-11-14(30)18-8(33-20(11)37-21-16(32)13(29)10(25)9(4-27)34-21)3-7(24)19(36-18)35-17-6(23)2-5(22)12(28)15(17)31/h5-21,26-32H,2-4,22-25H2,1H3/t5-,6+,7-,8+,9-,10-,11+,12+,13+,14-,15-,16-,17-,18+,19+,20-,21-/m1/s1^Y Key: XZNUGFQTQHRASN-XQENGBIVSA-N^Y
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća	?
Pravni status

Apramicin (Nebramicin II) je aminoglikozidni antibiotik koji se koristi u veterini. Njega proizvodi Streptomyces tenebrarius.^[6]

Mehanizam dejstva

Apramicin je jedistven među aminoglikozidima po svom mehanizmu dejstva koji je baziran na blokiranju translokacije, i njegovoj sposobnosti vezivanja i za eukariotska mesta dekodiranja uprkos razlika u ključnim aminokiselinskim ostacima neophodnim za prepoznavanje bakterijke mete. Lek se vezuje duboko u žlebu RNK čime se formira kontinuirano naslagani heliks koji se sastoji od nekanoničkih C.A i G.A baznih parova i iskrivljenog adenina. Mod vezivanja apramicina na ljudskom mestu dekodiranja RNK se razlikuje od načina prepoznavanja aminoglikozida u bakterijskoj meti.

Reference

1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
4. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
5. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
6. Ryden, R; Moore (1977). „BJ”. J Antimicrob Chemother 3 (6): 609–613. DOI:10.1093/jac/3.6.609. PMID 340441.