Никола Симић

За друге употребе, погледајте страницу Никола Симић (вишезначна одредница).
Никола Симић
Никола Симић
Лични подаци
Датум рођења(1934-05-18)18. мај 1934.
Место рођењаБеоград, Краљевина Југославија
Датум смрти9. новембар 2014.(2014-11-09) (80 год.)
Место смртиБеоград, Србија
РелигијаПравославље
УниверзитетДрамске уметности у Београду
ЗанимањеФилмски, телевизијски и позоришни глумац
Породица
ПородицаСлавко Симић (брат)
Рад
Активни период1957—2014.
Битна улогаХитлер из нашег сокака — Лекси
Лаф у срцу — Сава Митровић
Тесна кожа — Димитрије Пантић
Давитељ против давитеља — Огњен Страхињић
Нема проблема — Миленко Пантић
Луде године — Светислав Бркић
Срећни људи — Михајло Остојић
Породично благо — Трипко Стојковић
Јагода у супермаркету — Кобац
Љубав, навика, паника — Мића Милићевић
Веза до IMDb-а

Никола Симић (Београд, 18. мај 1934 — Београд, 9. новембар 2014) био је српски и југословенски глумац.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је у пекарској породици.[1]

Након основне школе, завршио је Пету београдску гимназију. У гимназији је глумио у Драмској секцији, а 1958. дипломирао глуму на Академији за позоришну уметност у Београду, на класи са Радом Ђуричин, Ружицом Сокић и Батом Живојиновићем.

Брат је глумца Славка Симића. Женио се више пута, није имао деце.[2]

Позориште

[уреди | уреди извор]

Прву улогу игра већ као студент (1957) у Југословенском драмском позоришту (ЈДП), чији је стални члан од 1959.[3] до 1998. године. У том позоришту остварио је бројне запажене улоге у представама као што су: Ревизор, Псећи валцер, Велика ауто трка, Чекајући Годоа, Пуњене тиквице, Скакавци. Од 1971. је играо у представи Буба у уху, са којом је 7. јуна 2011. прославио јубилеј 40 година играња.[4] Представа је ушла у Гинисову књигу рекорда. И то са обе улоге које тумачи: и као имућни Шандебизе и као хотелски слуга Пош. Највећи део позоришне каријере остварио је у матичном Југословенском драмском, док је повремено гостовао на сцени Атељеа 212, Театра поезије, Позоришта на Теразијама, Позоришта "Славија", Вечерње сцене "Радовић", Крушевачког позоришта и др. Остварио је више од 80 позоришних улога.

Филм, телевизија и радио

[уреди | уреди извор]

На филму је дебитовао 1957. године кратком појавом у остварењу Суботом увече Владимира Погачића. Посебну пажњу привлачи првом главном филмском улогом, партизана Чавке у Погачићевом остварењу Сам 1959. године. За трагикомичну улогу "фолксдојчера" Лексија у потресној драми Хитлер из нашег сокака 1975. године осваја Гран при "Ћеле кула" на Филмским сусретима у Нишу и Сребрну арену на Филмском фестивалу у Пули. У жанру филмске комедије посебно се прославио улогом Димитрија Пантића у филмском серијалу Тесна кожа (1982—1991), а остаће запамћен и као Светислав Бркић, који имперсонира диригента Херберта фон Карајана, из филмова Друга Жикина династија и Сулуде године. Друге важне улоге су биле у филмовима Давитељ против давитеља, где је играо инспектора Огњена Страхињића, који мора да разреши случај давитеља чије су жртве жене које не воле каранфиле, потом Мољац, Нема проблема, Довиђења у Чикагу и Лајање на звезде. Познат је и по улози симпатичног декице у филму Бели лавови. Улога у Давитељу донела му је и једно инострано признање, Награду за најбољег глумца на фестивалу хорор филма у Мадриду. Остварио је улоге у 50 дугометражних филмова.

На телевизији наступа још од раних 60-их, у бројним ТВ-драмама, ТВ-серијама, забавним и квиз програмима. Широку популарност је стекао улогама у серијама које је написао Синиша Павић, као што су Срећни људи (1993—1996), Породично благо (1998—2002), Стижу долари (2004—2006) и серијама Агенција за СИС (2006—2007) и Љубав, навика, паника (2005—2007). Остварио је више од 100 ТВ улога, углавном у продукцији ТВ Београд (данашња РТС), као и у продукцији других ТВ центара.

Посебан сегмент у његовом глумачком стваралаштву представља опус на Радио Београду. Од 1957. до 2013. године остварио је више од 250 улога у радио драмама Драмског програма Радио Београда.[5]

Цртани филмови

[уреди | уреди извор]

Познат је и по томе што је синхронизацијама цртаних филмова на српски „позајмљивао” глас Душку Дугоушку и тада изговорио реченицу „Шефе који ти је враг” једну од најпознатијих реченица из цртаних филмова. Глас је позајмио и Микеланђелу и Секачу у Нинџа корњачама; Мегатрону, Блустрику и Чипу Чејсу у Трансформерсима, Гаргамелу из Штрумпфова, Мики Маусу и Шиљи…

Крај живота

[уреди | уреди извор]

Почетком фебруара 2014. је оперисан у Институту за урологију и нефрологију од рака простате, а почетком јуна због компликација са бешиком.[6][7]

Преминуо је 9. новембра 2014. у Београду, у 80. години живота.[6][8][9] Комеморација поводом смрти доајена српског глумишта одржана је 14. новембра 2014. у Југословенском драмском позоришту на сцени „Љуба Тадић”. Сахрањен је истог дана у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду поред свог брата Славка Симића.[10][11]

Награде

[уреди | уреди извор]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Никола Симић на премијери представе Продуценти
Никола Симић као Хитлер у мјузиклу Продуценти
На поштанској маркици из 2017. године
Год. Назив Улога
1950-е
1957. Суботом увече навијач
1958. Те ноћи Малишин друг
1959. Дундо Мароје
1959. Сам Чавка
1960-е
1960. Љубав и мода Бата
1960. X-25 јавља Грегорић
1961. Насиље на тргу Радио оператор
1961. Штрафта
1962. Прва љубав
1962. Кишобран, освета и узица (ТВ)
1963. Безазлене душе
1963. Необичне делије
1963. Насиље на тргу радио оператор
1963. Промаја (серија)
1964. Нови асистент
1964. Народни посланик Ивковић
1964. Реквијем за похабане ствари
1965. Лице и наличје
1965. Сигурно је сигурно
1965. Алергија
1965. Горки део реке Јеврем Ристић
1966. Поглед кроз уво
1966. Три бекрије
1966. Пре рата Љубомир Протић
1967. Никад се не зна
1967. Кораци кроз магле Чапурка
1967. Будућност света дворска луда
1967. Седам Хамлета
1967. Терговци
1967. На туђем хлебу Иванов
1967. Пробисвет (ТВ серија)
1968. Изгубљено писмо
1968. Наши синови
1968. Слепи миш (ТВ)
1968. Једног дана, једном човјеку
1968. Продајем стара кола
1968. На рубу памети
1968. Узрок смрти не помињати Фотограф
1968. Бекства Бановић
1968. Вукадин (ТВ серија)
1969. Заобилазни Арчибалд
1969. Безимена звезда
1969. Кројцерова соната (ТВ)
1969. Крчма на главном друму
1969. ТВ Буквар друг Јешић
1969. Рађање радног народа Шуре
1969. Велики дан Жика
1970-е
1970. Протекција (ТВ филм) Сава Савић, ћумурџија
1970. Бурна ноћ
1970. Фарса о Патлену Трговац
1970. Јепе брђанин (ТВ)
1971. Капетан из Кепеника Кале
1971. Дом и лепота
1971. Баријоново венчање
1971. Улази слободан човек (ТВ)
1971. Леваци Вук
1971. Дипломци Александар Аца Брзић
1972. Злочин и казна Александар Григорјевич Замјотов
1972. Буба у уху Виктор Шандебиз
1972. Розенбергови не смеју да умру Тужилац
1972. Смех са сцене: Југословенско драмско позориште
1972. Амфитрион 38
1972. Дамон (ТВ) Леандер
1972. Девојка са Космаја Лисичић
1973. Кућевласник и паликућа
1973. Самртно пролеће Бошко
1973. Прослава (ТВ филм)
1973. Хотел за птице
1973. Дубравка
1974. Лажа и Паралажа
1974. Пинг без понга
1974. Кошава Ђура
1975. Црни петак Саја Молеровић
1975. Циркус бува
1975. Велебитске саонице или три швалера и једна девојка
1975. Проклетиња Сведок
1975. Хитлер из нашег сокака Лекси
1976. Влајкова тајна
1976. Људи с репом
1977. Хајдучка времена Саватије
1977. Под истрагом Правник
1977. Више од игре Мирослав Илић-Гуливер
1978. Мисао Доктор Антон Игњаич Керженцев
1978. Поглед у ноћ
1978. Чардак ни на небу ни на земљи Психијатар у моди
1978. Није него директор Мартиновић
1979. Сумњиво лице (ТВ) Јеротије Пантић
1979. Шестица, горе лево
1978—1979. Чардак ни на небу ни на земљи
1979. Седам плус седам Никола
1979. Копилан
1980-е
1980. Било, па прошло погребник
1980. Врућ ветар шеф
1980. Позориште у кући 4 Радин
1980. Само за двоје директор предузећа
1981. Лаф у срцу Сава Митровић
1981. Ерогена зона Доктор Поповић „Кикирез”
1981. Берлин капут Максим
1981. 500 када Тржишни инспектор
1981. На рубу памети (ТВ)
1981. Седам минус седам
1981. Наши песници (ТВ серија)
1982. Три сестре
1982. Стеница (ТВ)
1982. Лукицијада (ТВ серија)
1982. Тесна кожа Димитрије „Мита” Пантић
1982. Мачор на усијаном лименом крову Паја Шушуревић
1983. Увоз—извоз Директор из Комишинице
1984. Не тако давно (ТВ серија)
1984. Уби или пољуби Рецепционер
1984. Давитељ против давитеља Инспектор Огњен Страхињић
1984. The Secret Diary of Sigmund Freud Папа Фројд
1984. Мољац Доктор Табацки
1984. Нема проблема Миленко Пантић
1984. Формула 1 (серија)
1985. Ћао инспекторе Мики
1985. Хумористички клуб
1986. Смешне и друге приче
1986. Мајстор и Шампита Веља
1986. Кружна путовања (ТВ) Господин Кукурику
1986. Друга Жикина династија Светислав Бркић
1987. Тесна кожа 2 Димитрије „Мита” Пантић
1988. Сулуде године Светислав Бркић
1988. Вук Караџић Др. Јозеф Шкода
1988. Тајна манастирске ракије брат Габријел
1988. Тесна кожа 3 Димитрије „Мита” Пантић
1989. Вампири су међу нама доктор Шварц
1989. Другарица министарка Спасоје
1990-е
1990. Под жрвњем Стеван Савић
1990. Сумњиво лице Милисав — писар
1991. Секула се опет жени Синиша
1991. Глава шећера Ђука
1991. Свемирци су криви за све Свемирац
1991. Тесна кожа 4 Димитрије „Мита” Пантић
1992. Тесна кожа: Новогодишњи специјал (ТВ) Димитрије „Мита” Пантић
1993—1994. Срећни људи Михајло Остојић
1995. Трећа срећа Пијани поштар
1995. Театар у Срба
1995. Отворена врата Жак Убипарип, Кристијан Зу
1996. Добро вече, децо Чика Антика
1996. Довиђења у Чикагу Пајко
1995—1996. Срећни људи 2 Михајло Остојић
1996. Срећни људи: Новогодишњи специјал Михајло Остојић
1997. Горе доле агент некретнинама Животић
1998. Канал мимо Хранислав
1998. Никољдан 1901. године Одаџија Таса
1998. Свирач Општински писар Видак Пецкаловић
1998. Бекство (ТВ) Парамон Иљиц Корзухин
1998. Голубовића апотека дворски
1998. Лајање на звезде директор
1999. Кактуси и руже Борис Лебедев Макс
2000-е
2000. Суседи Милош Николић „Барон”
2000. Луђе од луђег Господин Џоунс
2000—2001. Породично благо Трипко Стојковић
2000. Тајна породичног блага Трипко Стојковић
2001. Бумеранг Апрцовић
2001. Бар—Београд вија Пекинг Радомир „Рада” Цветић
2001—2002. Породично благо 2 Трипко Стојковић
2003. Сироти мали хрчки 2010 академик/нови министар
2003. Казнени простор обијач Муња
2003. Јагода у супермаркету Кобац
2003. Црни Груја газда Славко Митезер
2004. Стижу долари Александар Љутић
2004. Te quiero, Радиша Газда
2005. У ординацији Пацијент са завојима
2005. Lost and found
2005—2007. Љубав, навика, паника Мића
2006—2007. Агенција за СИС Спиридон Карамарковић
2007. Кафаница близу СИС-а Спиридон Карамарковић
2008. Читуља за Ескобара Чика Стева
2008. Забрањена љубав Официр ЈНА
2009. Оно као љубав Тома
2010-е
2011. Бели лавови Декица
2013. Тесна кожа 5 Димитрије Мита Пантић
2014. Стварање света

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Одлазак непоновљивог комичара („Политика”, 10. новембар 2014)
  2. ^ „Братанац Николе Симића открио због чега глумац никада није имао децу”. Б92. 24. 5. 2022. Приступљено 26. 5. 2022. 
  3. ^ „Бечка раја - Никола Симић, биографија”. becka-raja.at. Архивирано из оригинала 13. 10. 2006. г. Приступљено 15. 4. 2013. 
  4. ^ Како се калила легенда: најбржи тркач Бубиног маратона („Вечерње новости”, 13. новембар 2014)
  5. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Kod dva bela goluba”. www.rts.rs. Приступљено 2022-10-02. 
  6. ^ а б Puls — Preminuo Nikola Simić
  7. ^ „Kurir:Nikola Simić hitno operisan”. Kurir. 6. 6. 2014. 
  8. ^ Преминуо Никола Симић („Блиц”, 9. новембар 2014)
  9. ^ Умро Никола Симић (Б92, 9. новембар 2014)
  10. ^ Последњи опроштај од Николе Симића („Политика”, 14. новембар 2014)
  11. ^ Сахрањен Никола Симић: Није био глумац него маг („Вечерње новости”, 14. новембар 2014)
  12. ^ Никола Симић добитник награде фестивала „Дани комедије” у Јагодини, Приступљено 15. април 2013.
  13. ^ Биографија на ИМДБ, Приступљено 15. април 2013.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]