Харковски конструкторски биро машиноградње

Харковски конструкторски биро машиноградње А.А.Морозова
укр. Харьковское конструкторское бюро по машиностроению имени А. А. Морозова
Државана наменска компанија
ДелатностИндустрија борбене технике
Основано17.02. 1944.
ОснивачиМинистарство одбране
СедиштеХарков, Украјина
Производиборбена техника, модернизација тенкова, динамички тренажери оклопних возила
Веб-сајтwww.morozovkmdb.com

Харковски конструкторски биро машиноградње А.А.Морозова (рус.ОКБ имени Морозова — ГП ХКБМ до 1951, ОКБ-520 до 1997, КБ-60 до 1999) — је предузеће које се бави развојем оклопних возила. Раније, као ГП ХКБМ играло је главну улогу у производњи оклопљених камиона за Совјетски Савез.

Делатност

[уреди | уреди извор]

ГП ХКБМ специјализовао у главном за развој и производњу оклопних возила. Надлежност ГП ХКБМ-а у овој области је била свеобухватна и покривала је цео процес стварања једног узорка (прототипа) који је силазио са прве производне линије као и каснијим побољшањима на возилима која су се већ користила.

У номенклатури производа које је ГП ХКБМ разијао улазила су гусенична возила укључујући и главне борбене тенкове Јатаган и Оплот, Т-80УД, као и пешадијско борбено возило БТМП-84 као и ремонт оклопа возила за евакуацију БРЕМ-Оплот. Трактори машине, који су дизајнирани у ГП ХКБМ –оклопне транспортере БТР-3, БТР-4, Дозор-Б, и вишенаменско возило Дозор-А. Такође су се специјализовали за модернизацију застарелих тенкова, укључујући Т-72, Т-64, Т-59, Т-55 и Т-54. Поред тога, ова фабрика се бави пројектовањем и производњом инжињерске технике, као и високотехнолошких средстава за обуку при раду на оклопним возилима. Специјално су дизајнирани и произветени тенковски симулатори за моделе Т-80УД, Т-72С(Б), Ал-Халид, Т-64Б, Т-55, као и симулатор (тренажер) за БМП-2.

Поред основних, напред наведених активности, ова фабрика се бави развојем најразличитијих цивилних производа, укључујући ту и опрему за металуршку индустрију, опрему за рад са радиоактивним отпадом, специјалну опрему на гусеничној основи.

Приватизација

[уреди | уреди извор]

У марту 2012. године Кабинет министра одбане Украјине наложио је државном концерну предузећа" Укроборонпром " да реорганизује неколико државних компанија у трговинска (тржишно оријентисана) предузећа. Међу њима се нашао и Харковски конструкторски биро, за израду мотора.[1]

Руководство

[уреди | уреди извор]
Мемориальна плоча конструктору таненка Т-34 К. Абросимову
  • Алексенко, Иван Никанорович (јануар 1928 —децембар 1931)
  • Алексенко, Иван Никанорович (јануар 1928 — децембар 1931)
  • Фирсов, Афанасиј Осипович (децембар 1931 — децембар 1936)
  • Кошкин, Михаил Иљич (децембар 1936 — септембар 1940)
  • Морозов, Александр Александрович (1940 — мај 1976)
  • Шомин, Николај Александрович (мај 1976—1990)
  • Борисјук, Михаил Демјанович (1990 — јун 2011)
  • Веретеников, Александр Иванович (фебруар 2012 — април 2015 године)
  • Крјуков, Сергеј Дмитриевич (април 2015 — 2016)
  • Мормило, Јаков Михајлович (2016 — тренутно)

Организационе промене

[уреди | уреди извор]

До рата биро је носио назив ОКБ-520. У јесен 1941. године евакусан је у Нижњи Тагил, где се налазио Уралвагонзавод због опасности која је претила од снага Вермахта. По повретку Морозова 1951. године због неслагања са локалним руководством у Харков, бивши назив је додељен Тагхилском пројектном бироу. Харковски биро добио је нови назив КБ-60. Након смрти Морозова фабрика је постала позната као ОКБ им. Морозова.

Индивидуалне поруџбине

[уреди | уреди извор]

Бронетехника у кинематографији

[уреди | уреди извор]

ХБКМ је 2008. године био ангажован на изради реквизита за потребе научно-фантастичних филмова Урођеници на острву познатијем као “БТР-Космос”- пурпурним ванземаљским “тенковима”- аутонатима (на шасији возила БТР-70), на коме путује главни протагониста филма Максим Камерер[2][3]. Истовремено је радио на развоју серије фантастичних тенкова, који су коришћени у биткама током другог дела филма- “Урођеници на острву.Стварност ”.

Спољноекономске активности

[уреди | уреди извор]

Крајем 2009. године, Украјина и Ирак су потписали уговор о испоруци 420 возила БТР-4, у укупном износу од милиона 457.5 долара. Главни извршилац уговора је– Харковски конструкторски биро им. Морозова а подизвођач Јавно предузеће фабрила Маљишева (Харков). Прва тура БТР-4 Ираку у износу од 26 јединица је послата купцу 20. априла 2011.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Военные заводы Харьковщины отдадут «частникам» Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (26. јул 2014). Comments.ua, 23. марта 2012
  2. ^ Анна Силаева. (5 января 2009). „Обитатели острова — писатели братья Стругацкие, режиссёр Фёдор Бондарчук и конструкторы-танкостроители КБ имени Морозова”. МедиаПорт. Архивирано из оригинала 01. 01. 2017. г. Приступљено 9 июня 2009.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date=, |date= (помоћ)
  3. ^ „Харьковские конструкторы создают железного монстра-убийцу”. ForUm. 14 февраля 2007. Архивирано из оригинала 01. 01. 2017. г. Приступљено 9 июня 2009.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date=, |date= (помоћ)

Слике

[уреди | уреди извор]