Авдо Хумо

авдо хумо
Авдо Хумо
Лични подаци
Датум рођења	(1914-02-01)1. фебруар 1914.
Место рођења	Мостар, Аустроугарска
Датум смрти	23. јануар 1983.(1983-01-23) (68 год.)
Место смрти	Опатија, СР Хрватска, СФР Југославија
Професија	друштвено-политички радник
Породица
Супружник	Олга Хумо
Деловање
Члан КПЈ од	1935.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија
Чин	генерал-мајор у резерви
Председник Извршног већа СР Босне и Херцеговине
Период	децембар 1953—1956.
Претходник	Ђуро Пуцар
Наследник	Осман Карабеговић
Херој
Народни херој од	27. новембра 1953.
Одликовања

Авдо Хумо (Мостар, 1. фебруар 1914 — Опатија, 23. јануар 1983) је био друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Босне и Херцеговине и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 1. фебруара 1914. године у Мостару. Основну школу завршио је у родном месту. Револуционарном покрету приступио је већ у гимназији у Мостару. Школовање је, због искључења, наставио у Бихаћу. Филолошки факултет, студије светске и југословенске књижевности, завршио је у Београду, где је био један од организатора и учесника у акцијама социјалистички оријентисаних прогресивних студената. Члан СКОЈ-а је био од 1934, а Комунистичке партије Југославије од 1935. године.

Организовао је студенте из Босне и Херцеговине у омладинско друштво „Петар Кочић“ и у секцију „Неретва“ у којима су политички деловали чланови КПЈ.

Хумо је један од истакнутијих активиста КПЈ пред Други светски рат. Године 1940, изабран је у Покрајински комитет КПЈ за БиХ.

Као члан ПК КПЈ и ГШ НОП-а за БиХ делује 1941. године у Херцеговини на организовању оружане борбе и учвршћењу партијске организације. По задатку прелази у Сарајево и организује илегални рад. Био је један од организатора одржавања, већник и члан ЗАВНОБиХ-а од Првог заседања, члан Председништва и потпредседник ЗАВНОБиХ-а и члан Обласне народноослободилачке скупштине за Херцеговину. Биран је за већника АВНОЈ-а.

Године 1943, био је један од покретача листа „Ослобођење“.

Био је члан југословенске делегације на мировној конференцији у Паризу 1946. године.

Хумо је обављао најодговорније партијске и државне функције:

• организациони секретар Покрајинског комитета КПЈ за БиХ од 1946. до 1948. године
• члан Политбироа и Извршног комитета ЦК Савеза комуниста БиХ
• члан Централног комитета СКЈ од Петог до Осмог конгреса СКЈ
• члан Сталног дела Конференције СКЈ од Деветог конгреса СКЈ
• министар и потпредседник Владе НР БиХ од 1945. до 1948. године
• председник Извршног већа Народне скупштине НР БиХ од 1953. до 1956. године
• државни секретар за финансије ФНРЈ од 1956. до 1958. године
• потпредседник Савезног већа Савезне скупштине СФРЈ
• председник Савезне комисије за нуклеарну енергију
• председник Савезног савета за координацију научних делатности
• председник Комисије Председништва СКЈ за културу
• члан Главног одбора СУБНОР Југославије
• члан Председништва Главног одбора ССРН БиХ
• члан Централног одбора ССРН Југославије
• члан Савета федерације

Од 1945. до 1963. године, непрекидно је био биран за републичког и савезног посланика.

Био је генерал-мајор ЈНА у резерви.

Године 1972, заједно с Османом Карабеговићем, искључен је из СКЈ због „супротстављања политици СКЈ“.^[1][2]

Умро је 23. јануара 1983. у хотелу „Адмирал” у Опатији. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Његова супруга Олга Нинчић Хумо, била је ћерка министра иностраних послова Краљевине Југославије Момчила Нинчића, а током рада једна од секретарица Јосипа Броза Тита. Његов стриц Хамза Хумо био је познати босанско-херцеговачки писац.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и осталих југословенских одликовања. Орденом народног хероја Југославије одликован је 27. новембра 1953. године.

Библиографија

• Светозар Марковић, Београд 1975;
• Године искушења и подвига, Београд 1977;
• Моја генерација, Београд и Сарајево 1984 (после смрти)

Види још

• Влада Авде Хуме

Референце

1. Ramet 2006, стр. 291
2. Velikonja 2003, стр. 226

Литература

• Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975. 
• Текст Мухамеда Гребе, члана Савета републике БиХ, Енциклопедија Југославије, „ЈЛЗ“ Загреб 1988. година.
• Velikonja, Mitja (2003). Religious Separation and Political Intolerance in Bosnia-Herzegovina. College Station: Texas A&M University Press. 
• Ramet, Sabrina P. (2006). The Three Yugoslavias: State-building and Legitimation, 1918-2005. Indiana University Press. ISBN 978-0-253-34656-8.