Азра

За друга значења, погледајте страницу Азра (вишезначна одредница).
Азра
Музички рад
Активни период1977—1988.
ОснивањеЗагреб
Жанррок
Издавачка кућаЈуготон
Чланови
Садашњи члановиБранимир Штулић
Мишо Хрњак
Борис Лајнер
Омот албума Филигрански плочници

Азра је била новоталасни музички састав из Загреба, који је основао Бранимир Џони Штулић 1977. године.

Име

[уреди | уреди извор]

Јануара 1977. године за шанком Театра ТД у Загребу, локални анархисти су испијали лозу и причали о политици, славећи јер је Ђоко анархист (коме је посвећена песма Јаблан) добио кћерку, којој је требало дати име. Тада је Џони изрецитовао стихове чувене Хајнеове песме Азра, која се у преводу Сафвет-бег Башагића пева као севдалинка:

Казуј робе, откуда си, из племена којега си?
Ја се зовем Ел Мухамед, из племена старих Азра,
што за љубав живот губе и умиру када љубе.

Тако су исто вече добили име Азра и Ђокова ћерка и Џонијев нови бенд.[1]

Чланови бенда

[уреди | уреди извор]

У првом саставу Азре, из јануара 1977. били су:

  • Бранимир Штулић – вокал и гитара
  • Јосип Јуричић – гитара
  • Бранко Матун – бас
  • Паоло Сфеци – бубањ

Али, ова постава није дуго потрајала јер су се чланови бенда често мењали, односно Штулић их је мењао. Касније је, једно време, вокал у Азри био Јура Стублић, а Џони је само свирао гитару, јер је хтео да одустане од певања. У почетку су вежбали у једној бараци близу Филозофског факултета. У то време излазиле су омладинске новине Полет, које су пратиле алтернативна рок догађања, и која су помогла пробоју Азре у настанку новог вала.

Први албум су издали у следећој постави:

Борис Лајнер (2016)

Касније се постава мења још неколико пута, да би крајем 1980-их састав чинили:

Распуштање бенда

[уреди | уреди извор]

На врхунцу славе, 1984. године, Џони је распустио Азру (први али не и једини пут) и отишао у свет, односно у Холандију. У овом периоду је упознао Јосефину Фрудмајер, његову садашњу жену. Џони је у Холандији неколико година радио троструки албум на енглеском језику „It Ain' Like In The Movies At All“ који је релативно слабо прошао.

Године 1987. Штулић се вратио у земљу, заједно са новим басистом Стевеном Кипом, за којег каже да га је нашао на улици: "Нашао сам га на улици, једноставно сам га нашао. То увијек иде тако, видио сам га како свируцка и покушао. Свирао је цијелу 1987. и 1988. годину, са њиме сам направио Између крајности и Задовољштину". У наредне три године направио је још четири албума, пре коначног распуштања бенда. Бубњар Борис Лајнер на питање о распаду Азре кратко одговара: „Ах, било је то болно.“[1]

Дискографија

[уреди | уреди извор]

Синглови

[уреди | уреди извор]
  • Балкан / А шта да радим (Suzy, 1979)
  • Џони, буди добар / Тешко вријеме (Југотон, 1982, уживо)
  • Немир и страст / Довиђења на влашком друму (Југотон, 1983)
  • Клинчек стоји под облоком / Flash (Југотон, 1984)
  • Mon ami / Дубоко у теби (Југотон, 1984)

EP

[уреди | уреди извор]
  • Лијепе жене пролазе кроз град / Позив на плес / Сузи Ф. (Југотон, 1980)
  • Е па што / Слобода / Глуперде лутају далеко (Југотон, 1982)

Албуми

[уреди | уреди извор]

Филмографија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Бранимир Штулић Џони, Немам више ни с ким а ни против кога (биографија, интервју, поезија), Хероина, Суботица, 1998.

Види још

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]