Бошко Ралић | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Датум рођења | 25. новембар 1904. | ||
Место рођења | Плашки, Аустроугарска | ||
Датум смрти | 17. октобар 1978.73 год.) ( | ||
Место смрти | Београд, СФРЈ | ||
Позиција | Одбрамбени играч | ||
Сениорска каријера* | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
1927—1937 | ХШК Конкордија | ||
Репрезентативна каријера | |||
1932—1933 | Југославија | 6 | (0) |
Тренерска каријера | |||
1946—1947 1953—1954 1958—1959 1959—1960 1960-? |
ОФК Београд ФК Црвена звезда ФК Напредак Крушевац ОФК Бор ФК Црвена звезда (резервни тим) | ||
* Датум актуелизовања: 23. 10. 2017 |
Бошко Татек Ралић (Плашки, 25. новембар 1904 — Београд, 17. октобар 1978) био је српски и југословенски фудбалер и фудбалски тренер.
Ралић је читаву каријеру провео играјући на позицији одбрамбеног играча. Деценију, од 1927. до 1937. године, био је истакнути играч ХШК Конкордија, једног од најпопуларнијих фудбалских клубова у Краљевини Југославији. Са ХШК Конкордија освојио је два пута првенство Југославије, 1930. и 1932. године. Одиграо је шест утакмица за фудбалску репрезентацију Југославије (1932—1933) и дванаест утакмица у тиму из Загреба (1930–1935).[1]
За фудбалску репрезентацију Југославије наступао је у следећим утакмицама :
Након Другог светског рата, Ралић је постао први тренер ФК Земун, наследника предратног петогодишњег државног шампиона БСК [тражи се извор] и претходника данашњег ОФК Београда. Био је тренер ФК Земун (тада се звао ФК Металац), у периоду од 1946—1947. године, а након тога напушта клуб и одлази у Стару Пазову. У Београд се враћа 1950. године, како би тренирао млађе категорије ФК Црвена звезда. Године 1953, постаје главни тренер ФК Црвена звезда, заменивши Љубишу Броћића, али на тој позицији остаје само у децембру 1954. године, када га замењује Милован Ћирић.
Ралић касније седа на клупу ФК Напредак Крушевац, који тренира у периоду од 1958. до лета 1959. године, када одлази у ОФК Бор[2]. У јануару 1960. године се враћа на клупу ФК Црвена звезда, овог пута као тренер резервног тима, наводећи породичне разлоге за ову одлуку[3].