Драгутин Косовац

драгутин косовац
Драгутин Косовац
Лични подаци
Датум рођења(1924-01-10)10. јануар 1924.
Место рођењаСарајево, Краљевина Југославија Краљевина СХС
Датум смрти22. јануар 2012.(2012-01-22) (88 год.)
Место смртиСарајево, Босна и Херцеговина Босна и Херцеговина
Професијаправник
Деловање
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
председник Извршног већа СР БиХ
Период1969. - април 1974.
ПретходникБранко Микулић
НаследникМиланко Реновица
Одликовања
Орден јунака социјалистичког рада Орден народног ослобођења Партизанска споменица 1941.

Драгутин Брацо Косовац (Сарајево, 10. јануар 1924 — Сарајево, 22. јануар 2012) био је правник, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Босне и Херцеговине и јунак социјалистичког рада.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 10. јануара 1924. године у Сарајеву. Завршио је гимназију и студиј права. Народноослободилачком покрету прикључио се 1941. године. Исте године постао је члан Комунистичке партије Југославије.

После рата, био је секретар Градског комитета СК Сарајево, председник Народног одбора среза Сарајево, државни секретар за трговину СР БиХ, савезни секретар за трговину од 1963. до 1965, савезни секретар за здравство од 1965. до 1967. године.

Био је председник Републичког већа Скупштине СР БиХ, председник Градске конференције СК Сарајево, председник Извршног већа СР Босне и Херцеговине од 1969. до априла 1974. године, члан сталног дела Конференције СКЈ и остало.

Биран је за посланика Скупштине СР БиХ Другог, Трећег и Четвртог сазива. За члана Централног комитета СКЈ биран је од Једанаестог конгреса СКЈ.

Током 1980-их је био директор предузећа „Енергоинвест“.[1]

Био је један од организатора Зимских олимпијских игара у Сарајеву 1984. и члан организационог одбора обележавања 20. годишњице ЗОИ у Сарајеву 2004. године.[2][3]

Био је председник Главног одбора СУБНОР БиХ.

Умро је 22. јануара 2012. године у Сарајеву.

Носилац је Партизанске споменице 1941, Ордена јунака социјалистичког рада, Ордена народног ослобођења и више осталих југословенских одликовања.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Index. hr, приступљено 7. новембра 2011.
  2. ^ Hrsport. net[мртва веза], приступљено 7. новембра 2011.
  3. ^ Bosanska-kostajnica. com Архивирано на сајту Wayback Machine (8. новембар 2007), приступљено 7. новембра 2011.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Ko je ko u Jugoslaviji — biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Beograd: Sedma sila. 1957.  COBISS.SR 4864263
  • Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici. Beograd: Hronometar. 1970.  COBISS.SR 4897031

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]