Енглеска дијаспора

Енглеска дијаспора
Застава Енглеске
Укупна популација
≈64.000.000
Региони са значајном популацијом
 САД49.598.035[1][2]
 Аустралија7.238.553[3][4]
 Канада6.570.015[5]
 Нови Зеланд44.202–281.895[6]
Језици
енглески
Религија
претежно хришћани : Протестантизам (баптисти, методизам, англиканизам), мормонизам, католицизам, ирелигиозност
Сродне етничке групе
Енглези

Енглеска дијаспора састоји се од енглеског народа и њихових потомака који су емигрирали из Енглеске. Дијаспора је углавном концентрисана у деловима света где се говори енглески језик попут САД, Канаде, Аустралије, Новог Зеланда, Шкотске, Ирске, Велса и у мањој мери у Јужној Африци, Јужној Америци (највише у Аргентини и Чилеу) и континенталној Европи.

Порекло Енглеске империје

[уреди | уреди извор]

Прва организована велика имиграција енглеског народа започела је када су Енглези католици прогоњени, због политике Хенрија VIII Тјудора на земље Хабубурга, на простор најближег католичког интелектуалног центра, Универзитета у Левену (у данашњој Белгији), који је крајем 1540. године био бастион ултра-ортодоксије. Ово је удвостручило још један талас емиграције под још радикалнијим протестантским режимом Едварда VI Тјудора[7].

Године великих открића

[уреди | уреди извор]

Након доба великих географиских открића, народи Енглеске били су међу најранијим и далеко највећим заједницама које су емигрирале ван Европе, а проширење Британске империје током прве половине 19. века имало је изузетан утицај на ширење енглеског народа, са посебним концентрацијама у Северној Америци и Аустралији[8]. Британска империја била је "изграђена на таласима миграција у иностранству од стране британског народа"[9], који су напустили Велику Британију, касније Уједињено Краљевство и населили се на три континента[8]. Као резултат британске колонизације Американаца, простор на коме се налазе САД био је највеће појединачно одредиште британских емиграната. У Федерацији Аустралије британске етничке групе су доживеле стопу наталитета, што је довело до тога расељавања аутохтоних Аустралијанаца.[8].

Америка

[уреди | уреди извор]

Аргентина

[уреди | уреди извор]

Енглески насељеници стигли су у Буенос Ајрес 1806. године (тада у шпанску колонију) у малом броју, углавном као бизнисмени, када је Аргентина била нација која се развија и досељеници су лепо дочекани због стабилности коју су пре тога довели у комерцијални живот. У 19. веку стигло је доста енглеских породица, а многи су купили земљу да би развили потенцијале аргентинских пампаса за гајење усева. Енглези су основали банке и развили трговину извозом усева и животињских производа и увозили луксуз који су тражили растући аргентински средњи слојеви[10]. Осим оних који су отишли у Аргентину као да би се бавили индустријом и куповали земљишите, многи други су били инжењери железница, грађевински инжењери и радили у банкарству и трговини или као мисионари[11]. Неке енглеске породице су своју мушку децу (описану као црне овце породице) слали у Аргентину, како би окушали срећу у пословима са стоком и пшеницом. Енглески насељеници су увели фудбал у Аргентину[12] Неке енглеске породице су поседовале плантаже шећерне трске.[11]. Неке енглеске породице поседовале су шећерне плантаже у Аргентини. Енглеска култура имала је значајан утицај на културу Аргентине, углавном у средњим класама. Године 1888. локални Англо-Аргентинци су основали Хурлингам клуб, базиран на истоименом који се налази у Лондону. Град Хурлингам, Буенос Ајрес и Хурлингем Патидо у провинцији Буенос Ајрес су преузели нека имена од клуба, за своје клубове. Кордоба клуб, један од најстаријих спортских клубова у Аргентини, основали су 1882. године Енглези који су живели у Кордоби и радили железници. У Аргентини живи око 100.000 људи енглеског порекла[13].

Канада

[уреди | уреди извор]

У канадском попису из 2006. године, енглески језик је био најчешће етничко порекло (етничко порекло се односи на етничку или културну групу којој припадају преци испитаника[14][15]) које су пописали испитаници: 6.570.015 људи су се изјаснили да имају енглеско порекло или се скроз изјашњавају као Енглези, што је 16% становништва Канаде[16].

Чиле

[уреди | уреди извор]

Процењује се да је број лица енглеског порекла у Чилеу 700.000, што је 4% националног становништва[17]. Пошто је лука у граду Валпараисо отворила своје обале за слободну трговину 1811. године, Енглези су почели да се насељавају у том граду. Први који су стигли донели су са њима алат, кинеске предмете, вуну и памук, бакар и конопац. Ово је била прва размена онога што би постало дубоко укорењен пословни однос између Велике Британије и Чилеа. У Валпараису, Енглези су направили своју највећу и најважнију колонију, где су отворили школе, друштвене, спортске клубове, пословне организације и периодику. Овај утицај је очигледан у јединственим областима данашњег чилеанског друштва, као што су банка и национална марина, као и у неким друштвеним активностима које су популарне у земљи, као што су фудбал, коњске трке и чај. Енглеза у Аргентини било је 32.000 крајем 19. и почетком 20. века[18].

Сједињене Америчке Државе

[уреди | уреди извор]
Енглези и лица енглеском порекла у САД 1700—2020.
Година Популација Процентуално извори
1700* 200,710 80.0% [19][20]
1755* - 52.0% [19]
1775 - 48.7% [21]
1790 1,897,810 48.3% [22][23]
1980 49,598,035 26.34% [24]
1990 32,651,788 13.1% [25]
2000 24,515,138 8.7% [26]
2010 25,927,345 8.4% [27]
2020 46,550,968 19.8% [27]
*1700/1755 Енглеска и Велшка популација заједно.

Енглеска имиграција је на простору данашњих Сједињеним Америчких Држава, почела је почетком 16. века. Волтер Роли је водио експедиције у Северну Америку како би пронашао нова насеља и злато и назвао Вирџинију у част Елизабете I Тјудор. Године 1585., Волтер Роли послао је неколико колониста бродовима у "Нови свет", који су се населили на острву Роаноук. Ту је 1587. године рођена Вирџинија Дер, прво енглеско дете које је рођено у Америци. Први имигранти су мистериозно нестали и колонија Роаноук добила је назив "Изгубљена колонија"[28]. Прво енглеско насеље у Америци било је у Џејмстоуну у колонији Вирџиније 1607. године. Уз дозволи Џејмса I Стјуарта, три брода отпловила су из Енглеске и упловила Кејп Генри у Вирџинији у априлу, под командом капетана Кристофера Њупорта[29], који је ангажован од стране Лондонске компаније да води експедиције у пределима данашње Америке[30]. Године 1630. друга религијска група напустила је Енглеску у потрази за верском слободом. Ова група је названа Пуританцима који су представљали следећи талас енглеске имиграције у Америку. "Велике миграције" између 1620. и 1640. у Америку довеле су до успостављања првих 13 колонија. Процењује се да је преко 50.000 људи путовало 3.000 mi (4.800 km) у Америку током Велике миграције. Већина очева оснивача Сједињених Држава били су енглеском порекла - Бенџамин Френклин, Џорџ Вашингтон, Томас Џеферсон, Џон Адамс и Џејмс Медисон. У анкети о америчкој заједници из 2020. године, Енглези из Америке били су (19,8%) укупне популације Сједињених Држава. Испред Немаца (14,6%) и Ираца (10,5%)[31].

Аустралија

[уреди | уреди извор]
Година Популација Процентуално извори
1901* 98.0% [32][33]
1930* 80.0% [34]
1947* 89.8% [35]
1986 6,607,228 42.3% [36]
2001 6,358,880 33.9% [36]
2006 6,283,647 31.6% [4]
2011 7,238,533 33.7% or 36.1% [3][4]
*1901, 1930 укључујући целу популацију Велике Британије. *1947 укључујући Аустралијанце британског порекла.

Највећи град Аустралије, Сиднеј основала је британска влада као казнена колонија. Посетиоци су описивали Сиднеј, као енглески град најмање првих 50 година након 1788. године, наглашавајући традиционални енглески изглед цркава. Становници прве генерације у Сиднеју, изузев Абориџина који су исчезли, били су претежно Енглези. 160.000 осуђеника дошло је у Аустралију између 1788. и 1850. године[37]. Између 1788. и 1840. године, 80.000 енглеских осуђеника пребачено је у Нови Јужни Велс, највише њих у периоду између 1825. и 1835. године. По попису из Новог Јужног Велса 1846. године, број рођених људи у Енглеској који живе у Аустралији износио је 57.349. Од почетка колонијалне ере до средине 20. века, велика већина насељеника у Аустралију била је са Британских острва, Енглези су били доминантна група, а затим и Ирци и Шкоти. До 1859. године, 2,2 милиона (73%) насељеника који су имигрирали у Аустралију били су Британци[38][39].

Аустралијци енглеског порекла су и највећа етничка група у Аустралији и највећи идентитет предака у аустралијском попису[40]. У попису 2011. године, 7,2 милиона или 36,1% испитаника идентификовали су се као Енглези или као Енглези-Аустралијанци. Попис је такође документовао 910.000 становника Аустралије који су рођени у Енглеској[41][42]. Енглески мигранти и енглески Аустралијанци били су далеко најутицајнија етничка група у колонијалној Аустралији.[43] Оснивање Аустралије од стране енглеског народа и даље је евидентно у именима, зградама и распоредима улица, а 80% становништва говори енглески као матерњи језик.

Нови Зеланд

[уреди | уреди извор]
Година Рођени у Енглеској Процентуално
1851 - 54.8%
1861 - 36.5%
1871 67,044 26.1%
1881 119,224 24.33%
1901 111,964 14.50%
1911 133,811 13.28%
1916 140,997 12.84%
1951 154,869 -
2001 178,203 -
2006 202,401 -
2013 215,589 5.1%
Извори: 1851-1881[44]1901[45]2001-2013:[46]

Основна култура Новог Зеланда је несумњиво енглеска, с обзиром на снажну заступљеност миграционих токова средином и крајем 19. века. Енглеска компанија из 19. века "Новозеландска компанија" одиграла је кључну улогу у колонизацији Новог Зеланда. Компанија је формирана да спроведе принципе систематске колонизације коју је осмислио Едвард Гибон Вакефилд, који је предвидео стварање енглеског друштва на овом простору[47].





Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ 2010 ACS Ancestry estimates
  2. ^ US Census 1980
  3. ^ а б 2011 Census data shows more than 300 ancestries reported in Australia.
  4. ^ а б в „www.omi.wa.gov.au The people of Australia.The People of Australia - Statistics from the 2011 Census (Page:55)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 29. 5. 2014. г. Приступљено 8. 9. 2017. 
  5. ^ (Ethnic origin) The 2006 Canadian Census Архивирано на сајту Wayback Machine (1. новембар 2009) gives 1,367,125 respondents stating their ethnic origin as English as a single response, and 5,202,890 including multiple responses, giving a combined total of 6,570,015.
  6. ^ (Ethnic origin) The 2006 New Zealand census Архивирано 2008-02-19 на сајту Wayback Machine reports 44,202 people (based on pre-assigned ethnic categories) stating they belong to the English ethnic group. The 1996 census used a different question Архивирано на сајту Wayback Machine (19. фебруар 2008) to both the 1991 and the 2001 censuses, which had "a tendency for respondents to answer the 1996 question on the basis of ancestry (or descent) rather than 'ethnicity' (or cultural affiliation)" and reported 281,895 people with English origins; See also the figures for 'New Zeland European'.
  7. ^ Bueltmann, Gleeson & MacRaild 2012, стр. 17
  8. ^ а б в Emberet al 2004, стр. 47
  9. ^ Marshall 2001, стр. 254
  10. ^ „Emigration of Scots, English and Welsh-speaking people to Argentina in the nineteenth century”. British Settlers in Argentina—studies in 19th and 20th century emigration. Приступљено 8. 1. 2008. 
  11. ^ а б „Anglicans in Argentina”. Iglesia Anglicana Argentina. Архивирано из оригинала 28. 12. 2007. г. Приступљено 7. 1. 2008. 
  12. ^ Kuper, Simon (25. 2. 2002). „The conflict lives on”. The Guardian. Приступљено 7. 1. 2008. 
  13. ^ Chavez, Lydia (23. 6. 1985). „Fare of the country; Teatime: A bit of Britain in Argentina”. New York Times. Приступљено 9. 1. 2010. 
  14. ^ „Ethnic Origin Statistics Canada”. Архивирано из оригинала 13. 12. 2017. г. Приступљено 08. 09. 2017. 
  15. ^ Ethnic origins, 2006 counts, for Canada, provinces and territories – 20% sample data,Statistics Canada 2006.[мртва веза]
  16. ^ According to Canada's Ethnocultural Mosaic, 2006 Census Архивирано на сајту Wayback Machine (25. март 2009), (p.7) "...the presence of the Canadian example has led to an increase in "Canadian" being reported and has had an impact on the counts of other groups, especially for French, English, Irish and Scottish. People who previously reported these origins in the census had the tendency to now report Canadian."
  17. ^ „Historia de Chile, Británicos y Anglosajones en Chile durante el siglo XIX”. Архивирано из оригинала 12. 11. 2020. г. Приступљено 26. 4. 2009. 
  18. ^ (језик: шпански) Inmigración británica en Valparaíso. Архивирано на сајту Wayback Machine (22. август 2009)
  19. ^ а б The Enduring Vision: A History of the American People By Paul Boyer
  20. ^ Colonial America To 1763 By Thomas L. Purvis].
  21. ^ Constitutional Law and the Criminal Justice System By J. Harr, Kären Hess, Christine Hess Orthmann, Jonathan Kingsbury
  22. ^ Diversity in America By Vincent N. Parrillo
  23. ^ The dynamics of American ethnic, religious, and racial group life. By Philip Perlmutter
  24. ^ „Rank of States for Selected Ancestry Groups with 100,00 or more persons: 1980” (PDF). United States Census Bureau. Приступљено 30. 11. 2012. 
  25. ^ „1990 Census of Population Detailed Ancestry Groups for States” (PDF). United States Census Bureau. 18. 9. 1992. Приступљено 30. 11. 2012. 
  26. ^ „Ancestry: 2000”. United States Census Bureau. Приступљено 30. 11. 2012. 
  27. ^ а б „Total ancestry categories tallied for people with one or more ancestry categories reported 2010 American Community Survey 1-Year Estimates”. United States Census Bureau. Приступљено 30. 11. 2012. 
  28. ^ Carl Waldman; Alan Wexler (2004). Encyclopedia of Exploration. New York, NY: Facts On File. ISBN 978-0-8160-4678-2. 
  29. ^ „English Emigration”. Архивирано из оригинала 8. 4. 2014. г. Приступљено 8. 9. 2017. 
  30. ^ „Newport, Christopher”. Приступљено 17. 3. 2015. 
  31. ^ „Selected Social Characteristics in the United States (DP02): 2013 American Community Survey 1-Year Estimates”. U.S. Census Bureau. Приступљено 11. 12. 2014. 
  32. ^ Taming the Great South Land: A History of the Conquest of Nature in Australia By William J. Lines
  33. ^ W. Lines, Taming of the Great South Land: A History of the Conquest of Nature in Australia, (1991). стр. 140
  34. ^ Historical Dictionary of British Foreign Policy. By Peter Neville
  35. ^ www.environment.gov.au An Australian Context.
  36. ^ а б The Transformation of Australia's Population: 1970-2030 edited by Siew-An Khoo, Peter F. McDonald, Siew-Ean Khoo.
  37. ^ „Australia's founding felons get a long-delayed pardon”. The New York Times. 19. 11. 1982. 
  38. ^ http://www.abs.gov.au/ausstats/abs@.nsf/7d12b0f6763c78caca257061001cc588/af5129cb50e07099ca2570eb0082e462!OpenDocument Australia Bureau of Statistics
  39. ^ „HISTORICAL RECORDS REVEAL OZ ANCESTORS OF 16 MILLION BRITS”. Архивирано из оригинала 25. 5. 2017. г. Приступљено 8. 9. 2017. 
  40. ^ „Reflecting a Nation: Stories from the 2011 Census, 2012–2013”. Australian Bureau of Statistics. 21. 6. 2012. Приступљено 25. 6. 2012. 
  41. ^ „Australia 2011 census demographic breakdown table, Bloomberg.com”. 
  42. ^ 2006 Census QuickStats : Australia Архивирано на сајту Wayback Machine (24. октобар 2008). censusdata.abs.gov.au
  43. ^ Cronin, Mike, and David Mayall, eds. Sporting Nationalisms: Identity, Ethnicity, Immigration and Assimilation. Routledge, (2005). стр. 22.
  44. ^ Loyalism and the Formation of the British World, 1775-1914 By Allan Blackstock, Frank O'Gorman
  45. ^ RESULTS OF A CENSUS OF THE COLONY OF NEW ZEALAND TAKEN FOR THE NIGHT OF THE 31ST MARCH, 1901. BIRTHPLACES OF THE PEOPLE
  46. ^ Birthplace (detailed)(1) Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јануар 2016) For the census usually resident population count 2001, 2006, and 2013 Censuses Table 11
  47. ^ King 2003, стр. 171.

Литература

[уреди | уреди извор]