Индијски ноктурно
| Индијски ноктурно | |
|---|---|
 Корице књиге из 2006. године | |
| Настанак и садржај | |
| Ориг. наслов | Notturno indiano |
| Аутор | Антонио Табуки |
| Земља | Италија |
| Језик | италијански |
| Издавање | |
| Датум | 1984. |
| Број страница | 87 |
| Превод | |
| Преводилац | Ана Србиновић, Елизабета Васиљевић |
Индијски ноктурно (итал. Notturno indiano) је новела италијанског књижевника Антониа Табукија написана 1984. године.
Жанр
[уреди | уреди извор]Индијски ноктурно се чита као путопис и као криминалистички роман, али и као типична Табукијевска проза, која осваја језиком, дијалозима, слутњом и загонетношћу, поетизованом и саноликом реалношћу која се из ње помаља.[1]
Садржај
[уреди | уреди извор]
Безимени Западњак одлази у Индију у потрагу за старим пријатељем Шавијаром. Пут му се укршта с другим необичним путницима. На путовањима кроз Индију сусреће се са луксузом хотела за Западњаке, древним манастирима, свратиштима на железничким и аутобуским станицама.[1] У непрекидном ишчекивању разрешења, читалац постепено открива да главни јунак заправо трага за самим собом. После неколико година, прерушен новим идентитетом, обилази сва она места на којима је некад живео, разговара са особама које је познавао (а које га сад не препознају) и открива да је слаб траг оставио.[2] У Индијском ноктурну, као у сну, прича се одвија неком неухватљивом логиком. Трагајући за самим собом, за обличјима у којима је био, или у којима је могао бити главни јунак прелази из једног сна у други. Све време Табукијев јунак пролази кроз роман у ишчекивању светлости буђења. Лута Индијом, застаје у беспућима, а кад стигне у место Гоа, откриће да је то још само један слој несанице.[2]
Напомена на почетку романа
[уреди | уреди извор]| „ | Осим што је последица несанице, ова књига је и једно путовање. Несаница припада ономе ко је књигу написао, а путовање ономе ко је на њега кренуо. па ипак, пошто сам лично посетио иста места која је посетио протагониста ове авантуре, чинило ми се прикладним да овде наведем њихов кратак преглед. Нисам сасвим сигуран да ли је томе допринела илузија да би један топографски преглед могао снагом реалности да осветли овај Ноктурно у којем се трага за једном Сенком или, пак, невероватна претпоставка да би једнога дана неки заљубљеник у необична путовања могао да га употреби као водич.
А. Т.[1] |
” |
Језик Антониа Табукија
[уреди | уреди извор]Антонио Табуки пише једноставним језиком. Међутим, много тога остаје недоречено, елиптично, само у слутњи и наговештају. Нема случајних реченица. Иако су писци попут Табукија тешко преводиви, они опет најмање и губе у преводу.[2]
Издања на српском језику
[уреди | уреди извор]Први превод је био 1990. године (Ана Србиновић и Елизабет Васиљевић), а петнаестак година касније (2006) је приређен прерађен превод истих преводилаца.
На Брајевом писму
[уреди | уреди извор]Према издању из 1990. године је урађен превод на Брајево писмо, што је омогућило представљање новеле и писца Табукија слепим и слабовидим особама.[3]
Награде
[уреди | уреди извор]Индијски ноктурно добио је 1987. године престижну Prix Médicis étranger, француску награду за најбољи роман године написан на страном језику.[1][4]
На филму
[уреди | уреди извор]Према новели је 1989. године. снимљен филм који је режирао Alain Cornau.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Индијски ноктурно / Антонио Табуки ; превеле Ана Србиновић, Елизабета Васиљевић. - Београд : Одисеја, 2006 (Пожега : Дреам принт). - 87 стр. ; 21 цм. - (Библиотека Калеидоскоп / [Одисеја, Београд]). - Превод дела: Notturno indiano / Antonio Tabucchi. - О писцу: pp. 85-87. - На корицама ауторова слика и белешка о њему.
- ^ а б в [Антонио Табуки: Индијски ноктурно, Ниш, 1990] / Драган Великић. - 19.10.1990. - У: НИН. - ISSN 0027-6685—40(2077), pp. 50-51.
- ^ Индијски ноктурно [Брајево писмо] / Антонио Табуки. - Београд : "Филип Вишњић", 1992 (Београд : "Филип Вишњић"). - 134 стр. - Према издању из 1990.
- ^ Француска награда за најбољи роман