Петријин венац (филм)

За друге употребе, погледајте Петријин венац (вишезначна одредница).
Петријин венац
Филмски постер
Жанрсоцијална драма
РежијаСрђан Карановић
СценариоСрђан Карановић
Рајко Грлић
Драгослав Михаиловић
ПродуцентМилан Жмукић
Александар Стојановић
Главне улогеМирјана Карановић
Драган Максимовић
Павле Вуисић
Марко Николић
МузикаЗоран Симјановић
СценографМиодраг Мирић
СниматељЖивко Залар
МонтажаБранка Чеперац
Продуцентска
кућа		Центар филм Београд
Година1980.
Трајање99 минута
ЗемљаСФР Југославија
Језиксрпскохрватски
IMDb веза

„Петријин венац“ је југословенски драмски филм снимљен 1980. године у режији Срђана Карановића. Филм је снимљен по мотивима преузетим из истоимене књиге Драгослава Михаиловића.[1]

Филм је сниман у Сењском Руднику. У овом филму Петрију је глумила Мирјана Карановић којој је то била прва улога.[2] Улогу старе Петрије и наратора имала је Даринка Живковић (1928—2013), натуршчик.[3]

Инспирација за лик Петрије била је Милена Стефановић из рударског насеља Равна река код Ћуприје.[4]

Југословенска кинотека у сарадњи са ВИП мобајлом и Центар филмом је рестаурисала овај филмски класик. Претпремијерно филм је приказан у Чачку 12 новембра а премијерно у свечаној сали Југословенске кинотеке 15 новембра 2018.

Радња

[уреди | уреди извор]
 Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Радња се одвија у малом рударском месту у Србији и обухвата предратни, ратни и послератни период. Прича о трагичном животном путу неписмене жене са села, о њеном животу са тројицом људи које је волела. Њен животни пут пун трпљења, самоће, разочарања, надања и љубави, прераста у симбол човекове победе.[1]

Петрија, остарела, али витална и ведра српска сељанка присећа се, кроз ретуширане фотографске радове, свог живота, од тридесетих година преко Другог светског рата до поратног раздобља. Тридесетих година, као млада сељанка, била је удата за сељака Добривоја. Његова је мајка није волела, јер је у њихову кућу дошла без мираза. Брак са Добривојем обележен је губитком прворођеног сина, а касније, у рату, и ћерке Милане. Након што су изгубили двоје деце, Добривоје закључује да Петрија носи несрећу те јој говори да мора да оде. Петрија се не враћа својој породици већ завршава у оближњем рударском месташцу, где се запошљава као конобарица код постаријег гостионичара Љубише. Он је први мушкарац у њеном животу који јој исказује поштовање, а она му узвраћа. Иако јој је Љубиша драг, и њој и њему је јасно да је он престар за њу, па она попушта удварањима младог рудара Милосава, весељака склоног крчми.[5]

Улоге

[уреди | уреди извор]
Глумац Улога
Мирјана Карановић Петрија
Даринка Живковић стара Петрија (наратор)
Драган Максимовић Миса, Петријин други муж
Павле Вуисић Љубиша
Марко Николић Добривоје, Петријин први муж
Мића Томић фотограф
Љиљана Крстић свекрва - Вела Бугарка
Оливера Марковић врачара
Вељко Мандић Каменче
Милош Жутић инжењер Марковић
Раде Марковић Доктор Николић
Бранко Цвејић Доктор Станимировић
Душан Антонијевић Железничар
Богосава Никшић Болничарка (као Богосава Бијелић)
Људмила Лисина Рускиња

Културно добро

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: 100 српских играних филмова (културно добро од великог значаја)

Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова (1911—1999) за културно добро од великог значаја. На тој листи се налази и филм "Петријин венац".[6]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Петријин венац”. Ртс. Приступљено 21. 1. 2021. 
  2. ^ Мира Карановић после 33 године у кући из Петријиног венца („Блиц“, 24. јул 2013)
  3. ^ Умрла Даринка Живковић из „Петријиног венца“ (Б92, 8. новембар 2013)
  4. ^ Милена Стефановић - мученица на балканској ветрометини („Вечерње новости“, 12. новембар 2014)
  5. ^ „Петријин венац”. Мој Тв. Приступљено 21. 1. 2021. 
  6. ^ „Сто српских играних филмова (1911—1999) проглашених за културно добро од великог значаја”. Југословенска Кинотека. Приступљено 5. 2. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]