Слаковце

Слаковце
Слаковце;
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Косовскомитровачки
Општина	Вучитрн
Становништво
— 2011.	263
Географске карактеристике
Координате	42° 49′ 38″ С; 20° 55′ 51″ И / 42.827197222222225° С; 20.93092777777778° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	819 m
	Слаковце Слаковце на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	42000
Позивни број	+383 (0)28
Регистарска ознака	02

Слаковце (алб. Sllakoc) је насеље у општини Вучитрн, Косово и Метохија, Република Србија. Село је након 1999. познато и како Грикеза (алб. Grykëzë). Према попису становништва из 2011. године, село је имало 263 становника, већину становништва чинили су Албанци.

Географија

Слаковце је планинско село збијеног типа, са листопадном шумом, ливадама и пашњацима те погодује сточарству, оранице у равници са плодном луконом на којој успевају све житарице, поврће и воће. Село је смеештено на падинама огранака Копаоника, на Слаковачкој реци, око 18 км североисточно од Вучитрна.

Историја

У 18. веку село су обновили Срби Дробњаци, који су затекли у рушевинама цркву св. Арханђела Стефана, са старим српским гробљем око цркве, које нису обнављали. Своје ново гробље су основали у подножју Орловог брега, на западној страни села. Атанасије Урошевић у књизи "Косово насеобине и порекло", на страни 93, наводи како му је 1935. године испричао један седамдесетогодишњак да су за последњих деценија турске владавине Албанци убили у овом селу 17 људи, колико је он памтио, затим 1919. качаци су напали село и убили 5 људи, а у Другом светском рату 4 човека.^[2] Подносећи ове жртве и љачку, Слаковчани се нису раселили. Сепаратистичка власт у СФРЈ успела је да их расели. Поред штета и насртаја, укинули су им школу у селу 1958. Ђаци су морали да иду у суседно село Цецелију, док и ову школу нису укинули 1963. године. Ђаци настављају да иду у Самодрежу, удаљену од Слаковца 4 км. Године 1965. укидају основну школу и у Самодрежи на српском језику. Овим ђацима је једино било преостало да иду у Ново Село Мађунско, које је удаљено 15 км, што је било немогуће.

По овом оствареном сепаратистичком сценарију, Слаковчани су 1965. и 1966. сви до једног исељавају, продајући своја имања Албанцима пошто-зашто. После њиховог исељавања, Албанци су порушили надгробне споменику у њиховом гробљу, а неки су споменике уградили у зграде место камена.

Порекло становништва по родовима

Подаци из 1935. године.^[3]

Дробњаци (18 кућа, Ђурђевдан). Старином су из Дробњака, доцније живели у Пресекама (Ст. Колашин), одакле су се доселили у 18. веку. Појасеви у 1935. уназад: Милош (70 година), Миладин, Жива, Радисав, Стојан, Стеван. Доселио се неко пре Стевана, само отац, деда или ко други, не знају.

Учесници ослободилачких ратова 1912—18

Живић Блажо, погинуо у Колубарској бици
Живић Миломир, Колубарска битка
Костић Милорад, Колубарска битка
Трифуновић Милан, акт. капетан, Колубарска биткау
Трифуновић Димитрије, Солунски фронт
Трифуновић Тодосије, одбрана Београда
Раденковић Милун, Церска битка
Раденковић Филип, погинуо у одбрана Београда
Живић Сибин, погинуо у Колубарској бици

У логорима и заробљеништву 1941—45

Спасић Данило, Немачка

Учесници Другог светског рата (1941—47)

Живић Бранко
Живић Ђорђе
Живић Љубомир
Живић Милан
Перић Богдан
Перић Јеротије
Трифуновић Радомир
Трифуновић Светислав^[4]

Жртве Другог светског рата

Перић Лепосава, са супругом 1942. у кући, од балиста
Перић Манојло, са супругом 1942. у кући, од балиста
Перић Сава, у воденици 1919. од качака
Спасић Милоје, 1941. као војник у Вараждину од усташа
Спасић Светислава, 1919. у својој кући, од качака
Спасић Цветко, 1944. на њихи од балиста
Костић Алимпије, 1912. на њиви од балиста
Раденковић Вукоје, 1944. на њиви од балиста
Раденковић Цако, 1912. у селу, од качака
Трифуновић Младен, 1919. у кући, од качака

Одсељени 1941—93

Димитријевић Сава 1966, са 6 члана, централна Србија, Ресник,Београд
Живић Бранко 1966, са 2 члана, Србија
Живић Ђорђе 1966, са 11 члана, Грачаница
Живић Живојин 1966, са 5 члана, Обилић
Живић Љубомир 1966, са 7 члана, Гојбуља
Живић Милан 1966, са 4 члана, Дрваре
Живић Миодраг 1966, са 7 члана, Обилић
Перић Богдан 1952, са 2 члана, Краљево
Перић Владимир 1966, са 5 члана, Косово Поље
Перић Илија 1966, са 7 члана, Куршумлија
Перић Јеротије 1966, са 7 члана, Дрваре, Трстеник
Перић Љумобир 1964, са 2 члана, Вучитрн
Костић Секула 1962, са 12 члана, Прилужје
Раденковић Вукоје 1960, са 3 члана, Чачак
Раденковић Мијо 1960, са 5 члана, Вучитрн
Раденковић Милодарка 1960, са 2 члана, Вучитрн
Спасић Данило 1966, са 6 члана, Дрваре, Крагујевац
Спасић Стана 1965, са 3 члана, Косово Поље
Спасић Ранко 1966, са 5 члана, Прилужје
Трифуновић Радомир 1960, са 7 члана, Вучитрн
Трифуновић Светислав 1960, са 8 члана, Вучитрн
Живић Мирослав 1966, са 8 члана, Краљево

Свега 22 домаћинстава са 124 чланова. Сада у овом селу живе само Албанци.

Демографија

Популација (ист.): Слаковце
Година	1948	1953	1961	1971	1981	1991	2011
Становништво	122	124	119	188	196	218	263

Еволуција становништва

Референце

^ Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
^ Урошевић 1965, стр. 34. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFУрошевић1965 (help)
^ Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело. COBISS.SR 155363340
^ Евиденција СУБНОР-а Вучитрна

Литература

Урошевић, Атанасије (1965). Косово, насеља и порекло становништва. Београд: САНУ. стр. 34—35.

[попис-1] Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)

[FOOTNOTEУрошевић196534-2] Урошевић 1965, стр. 34. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFУрошевић1965 (help)

[Урошевић_Атанасије-Косово-3] Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело. COBISS.SR 155363340

[4] Евиденција СУБНОР-а Вучитрна

[1]

[2]

[3]

[4]