Хосе Горостиза | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 10. новембар 1901. |
Место рођења | Виљаермоса, Мексико |
Датум смрти | 16. март 1973.71 год.) ( |
Место смрти | Мексико Сити, Мексико |
Књижевни рад | |
Најважнија дела | Muerte sin fin |
Хосе Горостиза Алкала (шп. José Gorostiza Alcalá; Виљаермоса, 10. новембар 1901. — Мексико Сити, 16. март 1973)[1] био је мексички песник, просветитељ и дипломата.
Хосе Горостиза је рођен у Виљаермоси, а у Мексико Сити се преселио 1920. године, где је касније и дипломирао.[2] Као дипломата, живео је и радио у иностранству, а у Лондон се преселио 1927. године. Од 1937. до 1939. године био је други секретар посланства у Копенхагену, те први секретар у Риму од 1939. до 1940. године.[3]
Године 1944, служио је као опуномоћени министар и генерални директор за политичка питања и спољне службе, а 1946. године био је саветник представника Мексика у Савету безбедности УН. Од 1950. до 1951. године био је амбасадор Мексика у Грчкој. Од 1953. до 1964. године био је делегат на многим међународним конференцијама, а од 1965. до 1970. био је председник Националне комисије за нуклеарну енергију.[3]
Уз Карлоса Пељисера и Хавијера Виљаурутију, Хосе Горостиза био је један од најистакнутијих авангардних песника у групи која се окупила око часописа „Лос контемпоранеос“ (шп. Los Contemoráneos; „савременици“).[4] Његов књижевни учинак, иако малобројан, био је богат садржајем. Његова прва књига поезије, Canciones para cantar en las barcas, објављена је 1925. године.[5] Након четрнаест година књижевног затишја, објавио је поезију Muerte sin fin, која се сматра његовим ремек-делом.[6]