Jedno istraživanje poučavalo je strukture i otkrilo da NR4A2 ne sadrži šupljinu koja se vezuje za ligand, već deo ispunjen hidrofobnim bočnim lancima. Nepolarni aminokiselinski ostaci koregulatora NR4A2, SMRT i NCoR, vezuju se za ovaj hidrofobni flaster. Analiza tercijarne strukture pokazala je da se vezna površina domena za vezivanje liganda nalazi na žljebovima 11. i 12. alfa-heliksa. Ova studija je takođe otkrila da su bitne strukturne komponente ovog hidrofobnog flastera tri aminokiselinska ostatka, F574, F592, L593; mutacija bilo koje od njih inhibira aktivnost LBD.[7]
NR4A2 ima ključnu ulogu u održavanju dopaminskog sistema mozga.[[8]Mutacije ovog gena povezane su s poremećajima povezanim s dopaminergijskom disfunkcijom, uključujući Parkinsonovu bolest i shizofreniju. Pogrešna regulacija ovog gena može biti povezana sa reumatoidnim artritisom. Za ovaj gen, identificirane su četiri varijante transkripta koje kodiraju četiri različite izoforme. Mogu postojati dodatne alternativne varijante prerade, ali njihova priroda pune dužine nije utvrđena.[9]
Smatra se da je ovaj protein kritičan za razvoj dopaminskogfenotipa u srednjem mozgu, jer miševima bez NR4A2 nedostaje ekspresija ovog fenotipa. Ovo dalje potvrđuju studije koje pokazuju da kada se forsira ekspresija NR4A2 u nevinim prekursorskim ćelijama, postoji potpuna ekspresija fenotipa dopaminskog gena.[10]
Iako je NR4A2 ključni protein, postoje i drugi faktori koji su potrebni jer istraživanja pokazuju da samo ekspresija NR4A2 ne može stimulirati fenotipsku ekspresiju ovog gena. Jedan od ovih predloženih faktora je transkripcijski faktor 2 (Foxa2). Studije su otkrile da su ova dva faktora unutar istog regiona razvoja dopamibnskih neurona, oba ova faktora su bila prisutna da bi imali ekspresiju za dopaminski fenotip.
NR4A2 indukuje ekspresiju tirozin-hidroksilaze (TH), što na kraju dovodi do diferencijacije u dopaminergne neurone. Pokazalo se da NR4A2 indukuje diferencijaciju u ćelijma prekursora CNS-a in vitro, ali su im potrebni dodatni faktori za postizanje pune zrelosti i dopaminergijsku diferencijaciju..[11] Stoga, modulacija NR4A2 može biti obećavajuća za stvaranje dopaminergiiskih neurona za istraživanje Parkinsonove bolesti, ali implantacija ovih induciranih ćelija kao terapijskih tretmana ima ograničene rezultate.
Studije su pokazale da heterozigotninokaut-miševi za gen NR4A2 pokazuju smanjeno oslobađanje dopamina. U početku je to kompenzirano smanjenjem stope ponovnog uzimanja dopamina; međutim, s vremenom ovo ponovno preuzimanje nije moglo nadoknaditi smanjenu količinu dopamina koji se oslobađa. Zajedno sa gubitkom neuronskih receptora dopamina, ovo može dovesti do pojave simptoma Parkinsonove bolesti.[12]
Le W, Appel SH (februar 2004). "Mutant genes responsible for Parkinson's disease". Current Opinion in Pharmacology. 4 (1): 79–84. doi:10.1016/j.coph.2003.09.005. PMID15018843.
Wedler B, Wüstenberg PW, Naumann G (juli 1975). "[Treatment of hypertonus in diabetes mellitus]". Zeitschrift für die Gesamte Innere Medizin und Ihre Grenzgebiete. 30 (13): 437–42. PMID4929.
Mages HW, Rilke O, Bravo R, Senger G, Kroczek RA (novembar 1994). "NOT, a human immediate-early response gene closely related to the steroid/thyroid hormone receptor NAK1/TR3". Molecular Endocrinology. 8 (11): 1583–91. doi:10.1210/me.8.11.1583. PMID7877627.
Maruyama K, Sugano S (januar 1994). "Oligo-capping: a simple method to replace the cap structure of eukaryotic mRNAs with oligoribonucleotides". Gene. 138 (1–2): 171–4. doi:10.1016/0378-1119(94)90802-8. PMID8125298.
Suzuki Y, Yoshitomo-Nakagawa K, Maruyama K, Suyama A, Sugano S (oktobar 1997). "Construction and characterization of a full length-enriched and a 5'-end-enriched cDNA library". Gene. 200 (1–2): 149–56. doi:10.1016/S0378-1119(97)00411-3. PMID9373149.
Torii T, Kawarai T, Nakamura S, Kawakami H (april 1999). "Organization of the human orphan nuclear receptor Nurr1 gene". Gene. 230 (2): 225–32. doi:10.1016/S0378-1119(99)00064-5. PMID10216261.
Ichinose H, Ohye T, Suzuki T, Sumi-Ichinose C, Nomura T, Hagino Y, Nagatsu T (april 1999). "Molecular cloning of the human Nurr1 gene: characterization of the human gene and cDNAs". Gene. 230 (2): 233–9. doi:10.1016/S0378-1119(99)00065-7. PMID10216262.
Chen YH, Tsai MT, Shaw CK, Chen CH (decembar 2001). "Mutation analysis of the human NR4A2 gene, an essential gene for midbrain dopaminergic neurogenesis, in schizophrenic patients". American Journal of Medical Genetics. 105 (8): 753–7. doi:10.1002/ajmg.10036. PMID11803525.
Ishiguro H, Okubo Y, Ohtsuki T, Yamakawa-Kobayashi K, Arinami T (januar 2002). "Mutation analysis of the retinoid X receptor beta, nuclear-related receptor 1, and peroxisome proliferator-activated receptor alpha genes in schizophrenia and alcohol dependence: possible haplotype association of nuclear-related receptor 1 gene to alcohol dependence". American Journal of Medical Genetics. 114 (1): 15–23. doi:10.1002/ajmg.1620. PMID11840500.
Xu PY, Liang R, Jankovic J, Hunter C, Zeng YX, Ashizawa T, Lai D, Le WD (mart 2002). "Association of homozygous 7048G7049 variant in the intron six of Nurr1 gene with Parkinson's disease". Neurology. 58 (6): 881–4. doi:10.1212/wnl.58.6.881. PMID11914402. S2CID19632736.
Le WD, Xu P, Jankovic J, Jiang H, Appel SH, Smith RG, Vassilatis DK (januar 2003). "Mutations in NR4A2 associated with familial Parkinson disease". Nature Genetics. 33 (1): 85–9. doi:10.1038/ng1066. PMID12496759. S2CID10699494.
Satoh J, Kuroda Y (decembar 2002). "The constitutive and inducible expression of Nurr1, a key regulator of dopaminergic neuronal differentiation, in human neural and non-neural cell lines". Neuropathology. 22 (4): 219–32. doi:10.1046/j.1440-1789.2002.00460.x. PMID12564761. S2CID30708166.
Iwayama-Shigeno Y, Yamada K, Toyota T, Shimizu H, Hattori E, Yoshitsugu K, Fujisawa T, Yoshida Y, Kobayashi T, Toru M, Kurumaji A, Detera-Wadleigh S, Yoshikawa T (april 2003). "Distribution of haplotypes derived from three common variants of the NR4A2 gene in Japanese patients with schizophrenia". American Journal of Medical Genetics. Part B, Neuropsychiatric Genetics. 118B (1): 20–4. doi:10.1002/ajmg.b.10053. PMID12627459. S2CID35675105.