Ђорђе Симић

Ђорђе Симић
Ђорђе Симић
Лични подаци
Датум рођења(1843-02-28)28. фебруар 1843.
Место рођењаБеоград, Кнежевина Србија
Датум смрти11. октобар 1921.(1921-10-11) (78 год.)
Место смртиЗемун, Краљевина СХС
Политичка каријера
Политичка
странка
Народна радикална странка
Председник Министарског савета Краљевине Србије
1896 — 1897.
ПретходникСтојан Новаковић
НаследникВладан Ђорђевић
Председник Министарског савета Краљевине Србије
1894 — 1894.
ПретходникСава Грујић
НаследникСветомир Николајевић

Ђорђе С. Симић (Београд, 28. фебруар 1843Земун, 11. октобар 1921) био је српски политичар и дипломата. Два пута је био председник владе Краљевине Србије и посланик у Санкт Петербургу, Бечу, Цариграду и Риму. Оставио је обимну мемоарску грађу.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Био је син Стојана Симића, политичара и пословног човека уставобранитељске епохе. По завршеном школовању у Београду, студирао је државне науке у Берлину, Хајделбергу и Паризу.

Запослио се као чиновник и Министарству иностраних дела Србије и био шеф његовог политичког одељења од 1867. до 1882. године. Од 1882. до 1884. био је генерални конзул у Софији, од 1887. до 1890. посланик у Санкт Петербургу и од 1890. до 1894. посланик у Бечу.

Први пут био је председник владе од 12. јануар а до 21. марта 1894. године. Влада је брзо дошла у кризу и пала због политичке оријентације краљева Александра и Милана на борбу против радикала, што Симић и неколико других министара нису прихватали.

Поново је био посланик у Бечу од 1894. до 1896. године. Други пут је председник владе и министар спољних послова од 17. децембра 1896. до 11. октобра 1897. године. Влада је била састављена од неутралних личности и радикала. У спољној политици постигла је половичне резултате у Македонији: Србија је добила право да оснива нове школе, а био је је привремено постављен српски владика у Скопљу, односио скопском владичанству. У унутрашњој политици, Симићева влада тежила је смиривању политичких страсти, поправљању финансијског стања и наоружању војске због грчко-турског рата у 1897. години.

Симић је потом је био посланик у Риму 1900. године, сенатор и председник Државног савета 1901. године, посланик и Цариграду 19031906. године, и поново посланик у Бечу од 1906. до 1912. године.

Један је од оснивача Црвеног крста и његов дугогодишњи председник.

Према Слободану Јовановићу, Симић је био човек отмених манира и дипломата,[1] али и слаб политичар и мекан карактер без сопствене иницијативе, човек који није имао политичку тежину већ је стизао на високе положаје као дворски човек и компромисни кандидат.

Породица

[уреди | уреди извор]

Родитељи

[уреди | уреди извор]
име слика датум рођења датум смрти
Стојан Симић
25. март 1797. 10. март 1852.
Стевана Симић

Први брак

[уреди | уреди извор]

Супружник

[уреди | уреди извор]
име слика датум рођења датум смрти
Принцеза Јелена 18. октобар 1846. 26. јул 1867.

Други брак

[уреди | уреди извор]

Супружник

[уреди | уреди извор]
име слика датум рођења датум смрти
Јулка Пржић 1872.

Трећи брак

[уреди | уреди извор]

Супружник

[уреди | уреди извор]
име слика датум рођења датум смрти
Јелена Бојовић, рођена Тадић .

Четврти брак

[уреди | уреди извор]

Супружник

[уреди | уреди извор]
име слика датум рођења датум смрти
Леополдина Коумал 1888 1986.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Đorđe S. Simić | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-03-09. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Функције у државним институцијама
Премијер Србије
1894
Министар финансија Србије
1894
Премијер Србије
1896–1897
Министар иностраних послова Србије
1894
Министар иностраних послова Србије
1896–1897
Дипломатске позиције
Амбасадор Краљевине Србије у Руском царству
1888–1889
Амбасадор Краљевине Србије у Аустроугарској
1890–1894
Ђорђе Симић
Ђорђе Симић
Амбасадор Краљевине Србије у Аустроугарској
1894–1896
Амбасадор Краљевине Србије у Италији
1900
Амбасадор Краљевине Србије у Османском царству
1903–1907
Амбасадор Краљевине Србије у Аустроугарској
1906–1912