Ђорђе Симић

За друге употребе, погледајте страницу Ђорђе Симић (глумац).

Ђорђе Симић
Ђорђе Симић
Лични подаци
Датум рођења	(1843-02-28)28. фебруар 1843.
Место рођења	Београд, Кнежевина Србија
Датум смрти	11. октобар 1921.(1921-10-11) (78 год.)
Место смрти	Земун, Краљевина СХС
Политичка каријера
Политичка странка	Народна радикална странка
Мандати Председник Министарског савета Краљевине Србије 1896 — 1897. Претходник Стојан Новаковић Наследник Владан Ђорђевић Председник Министарског савета Краљевине Србије 1894 — 1894. Претходник Сава Грујић Наследник Светомир Николајевић

Ђорђе С. Симић (Београд, 28. фебруар 1843 — Земун, 11. октобар 1921) био је српски политичар и дипломата. Два пута је био председник владе Краљевине Србије и посланик у Санкт Петербургу, Бечу, Цариграду и Риму. Оставио је обимну мемоарску грађу.^[1]

Биографија

Био је син Стојана Симића, политичара и пословног човека уставобранитељске епохе. По завршеном школовању у Београду, студирао је државне науке у Берлину, Хајделбергу и Паризу.

Запослио се као чиновник и Министарству иностраних дела Србије и био шеф његовог политичког одељења од 1867. до 1882. године. Од 1882. до 1884. био је генерални конзул у Софији, од 1887. до 1890. посланик у Санкт Петербургу и од 1890. до 1894. посланик у Бечу.

Први пут био је председник владе од 12. јануар а до 21. марта 1894. године. Влада је брзо дошла у кризу и пала због политичке оријентације краљева Александра и Милана на борбу против радикала, што Симић и неколико других министара нису прихватали.

Поново је био посланик у Бечу од 1894. до 1896. године. Други пут је председник владе и министар спољних послова од 17. децембра 1896. до 11. октобра 1897. године. Влада је била састављена од неутралних личности и радикала. У спољној политици постигла је половичне резултате у Македонији: Србија је добила право да оснива нове школе, а био је је привремено постављен српски владика у Скопљу, односио скопском владичанству. У унутрашњој политици, Симићева влада тежила је смиривању политичких страсти, поправљању финансијског стања и наоружању војске због грчко-турског рата у 1897. години.

Симић је потом је био посланик у Риму 1900. године, сенатор и председник Државног савета 1901. године, посланик и Цариграду 1903—1906. године, и поново посланик у Бечу од 1906. до 1912. године.

Један је од оснивача Црвеног крста и његов дугогодишњи председник.

Према Слободану Јовановићу, Симић је био човек отмених манира и дипломата,^[1] али и слаб политичар и мекан карактер без сопствене иницијативе, човек који није имао политичку тежину већ је стизао на високе положаје као дворски човек и компромисни кандидат.

Породица

Родитељи

име	слика	датум рођења	датум смрти
Стојан Симић		25. март 1797.	10. март 1852.
Стевана Симић

Први брак

Супружник

име	слика	датум рођења	датум смрти
Принцеза Јелена		18. октобар 1846.	26. јул 1867.

Други брак

Супружник

име	слика	датум рођења	датум смрти
Јулка Пржић			1872.

Трећи брак

Супружник

име	слика	датум рођења	датум смрти
Јелена Бојовић, рођена Тадић			.

Четврти брак

Супружник

име	слика	датум рођења	датум смрти
Леополдина Коумал		1888	1986.

Види још

• Симићи
• Списак председника влада Србије
• Списак министара иностраних послова Србије
• Прва влада Ђорђа Симића
• Друга Влада Ђорђа Симића

Референце

1. „Đorđe S. Simić | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-03-09. 

Литература

• Stokes, Gale (1990). Politics as Development: The Emergence of Political Parties in Nineteenth Century Serbia. Duke University Press. 
• Ана Столић, Ђорђе Симић: последњи српски дипломата XIX века, Београд : Историјски институт ; [Бон] : Михаило Жикић фондација, 2003.

Спољашње везе

• Момир Самарџић: Извештај Ђорђа Симића о развоју бреговског питања 1884. године, Истраживања, број 15, 2004. године

Функције у државним институцијама
Владан Ђорђевић	Премијер Србије 1894	Светомир Николајевић
Михаило В. Вујић	Министар финансија Србије 1894	Чедомиљ Мијатовић
Стојан Новаковић	Премијер Србије 1896–1897	Владан Ђорђевић
Сава Грујић	Министар иностраних послова Србије 1894	Сима Лозанић
Стојан Новаковић	Министар иностраних послова Србије 1896–1897	Владан Ђорђевић
Дипломатске позиције
Милан Михаиловић	Амбасадор Краљевине Србије у Руском царству 1888–1889	Милан Петронијевић
Ђорђе Барловац	Амбасадор Краљевине Србије у Аустроугарској 1890–1894	Ђорђе Симић
Ђорђе Симић	Амбасадор Краљевине Србије у Аустроугарској 1894–1896	Милан Михаиловић
Коста Христић	Амбасадор Краљевине Србије у Италији 1900	Миленко Веснић
Сава Грујић	Амбасадор Краљевине Србије у Османском царству 1903–1907	Јаков М. Ненадовић
Михаило Вујић	Амбасадор Краљевине Србије у Аустроугарској 1906–1912	Јован М. Јовановић Пижон