Нина Буњевац

Нина Буњевац
Лични подаци
Датум рођења(1973-00-00)1973. (51/52 год.)
Мјесто рођењаВелaнд, Канада
Умјетнички рад
Пољестрип
Најважнија дјела
Хладна као лед
Отаџбина
Безимена

Нина Буњевац, (Велaнд, 1973[1][2]) је српска и канадска карикатуристица, илустратор и стрип аутор.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођена је 1973. у Велaнду од родитеља српских досељеника из Југославије. Кад је имала двије године, њена мајка се са њом и сестром Саром вратила у Југославију, гдје је живјела у Земуну и Нишу,[3] да би побјегла од свог супруга Петра (родом из славонског села Доњи Богићевци) који се педесетих година доселио у Канаду. Петар је био радикални српски националиста, припадник Српског ослободилачког покрета Отаџбина (СОПО)[4] и Покрета српских четника Равне горе.[5] Погинуо је у својој гаражи у Торонту приликом израде бомбе 1977. године.[6] Са њим су погинули његови саборци Радивоје Раде Панић и Павао Павле Кљаић.[7]

У Нишу је завршила Средњу школу за дизајн „Ђорђе Крстић” (смјер графички дизајн).[8] У Торонто се враћа 1990. године гдје је похађала Централну техничку школу и дипломирала на Факултету умјетности и дизајна Универзитета у Онтарију 1997.[2] Радила је као сликар, илустратор и наставник ликовне умјетности прије него што се окренула стрипу. Први стрип нацртала је 2004. Њени стрипови су се појављивали у бројним међународним стрип часописима. Између осталог објављени су у Комиказама, Black (Итлија), GIUDA-i (Италија), Стрипбургеру, Zone 5300 (Холандија), Стрипполису, ArtReviewu (Уједињено Краљевство), Asiatroma/Le Dernier Cri (Француска), Broken Pencil, Exile, Taddle Creek (Канада), Mineshaft и The Best American Comics (САД).[2] Добитница је "Златног пера Београда" на 11. Међународном бијеналу илустрације у Београду за насловницу антологије Женски стрип на Балкану („Балканске жене у стрипу”), коју је објавила Издавачка кућа "Фибра" из Хрватске 2010.[2][9] Енглеска верзија овог стрипа објављена је 2012. Њена прва збирка стрипова била је "Хладна као лед" објављена 2011. у Србији. Стрип је објавила издавачка кућа Омнибус.[2] Исти албум, под називом Heartless, септембра 2012. објављује канадски издавач Conundrum Press, а потом и француски издавач Ici-même Editions.[2] За овај стрип је добила награду "Даг Рајт" за најбољег новог талента 2013.[2]

Стрип "Отаџбина" објављен је 2014. Енглеско издање овог стрипа се нашло и на Њујорк Тајмсовој листи најпродаванијих књига.[10] Овај стрип је 2015. освојио награду "Даг Рајт" за најбољу књигу 2015. Гардијан је "Отаџбину" односно "Fatherland" уврстио у најбоље графичке новеле за 2014.[11][12] Преведен је на шпански, њемачки, италијански, словеначки, француски, чешки и хрватски. Српско издање објавио је System Comics.[5]

Њена трећа стрип књига "Безимена" ушла је у званичну селекцију Међународног фестивала у Ангулему 2019. освојивши награду "Артемизија" у категорији најбољег цртежа у Француској. Такође је освојила награду за најбољи стрип на Лука Комикс енд гејмс фестивалу 2019. у Луки, Италија.[13]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ KRIŠTOFIĆ, BOJAN (20. 05. 2015). „Pričali smo s Ninom Bunjevac, jednom od najpoznatijih strip autorica na svijetu, o budućnosti stripa”. Telegram. Приступљено 7. 3. 2022. 
  2. ^ а б в г д ђ е D., G. (18. 5. 2015). „Stripašica Nina Bunjevac gostuje u Booksi”. Tportal.hr. Приступљено 7. 3. 2022. 
  3. ^ Rakezić, Saša (9. 8. 2007). „Između svetova”. Vreme. Приступљено 7. 3. 2022. 
  4. ^ Мирковић, Марина (14. 1. 2012). „Балкан, обећана стрип земља”. Вечерње новости. 
  5. ^ а б Kožul, Dejan (17. 6. 2015). „Strip “Otadžbina", tačka na generacije sjebane ratom”. Vice. Приступљено 8. 3. 2022. 
  6. ^ Đukanović, Zoran (1. 12. 2011). „O hladnoći ljubavi, samoći i samilosti”. Vreme: 59. 
  7. ^ „Yugoslav official charges Canada harbors enemies” (на језику: енглески). Windsor Star. 2. 9. 1977. Приступљено 11. 7. 2024. 
  8. ^ Стојаковић, Б. (15. 08. 2007). „Стрип прича Нине Буњевац”. Политика. 
  9. ^ Sutlović, Leda (22. 12. 2010). „Ženski strip na Balkanu nema seksipilne nego sposobne likice”. Voxfeminae. Приступљено 7. 3. 2022. 
  10. ^ Zajović, Milena (10. 2. 2015). „Strip 'Zemlja otaca' 6. na listi bestselera New York Timesa!”. Večernji list. Приступљено 8. 3. 2022. 
  11. ^ Cooke, Rachel (7. 12. 2014). „The best graphic novels of 2014”. The Guardian. Приступљено 8. 3. 2022. 
  12. ^ Živko, Tijana (09. 12. 2014). „NINA BUNJEVAC – ˈZEMLJA OTACAˈ: PRIČA JEDNE KĆERI O SVOME OCU”. Ziher. Приступљено 7. 3. 2022. 
  13. ^ „About”. Nina Bunjevac. Приступљено 8. 3. 2022.