Sierra de Luna | |||||
---|---|---|---|---|---|
| |||||
Alministración | |||||
País | España | ||||
Autonomía | Aragón | ||||
Provincia | provincia de Zaragoza | ||||
Tipu d'entidá | conceyu d'España | ||||
Alcaldesa de Sierra de Luna (es) | María Luisa Naudín Lambán | ||||
Nome oficial | Sierra de Luna (es)[1] | ||||
Códigu postal |
50612 | ||||
Xeografía | |||||
Coordenaes | 42°02′56″N 0°54′35″W / 42.049°N 0.9098°O | ||||
Superficie | 43.38572 km² | ||||
Altitú | 401 m[2] | ||||
Llenda con | Zuera, Castejón de Valdejasa, Luna y Las Pedrosas | ||||
Demografía | |||||
Población |
271 hab. (2023) - 139 homes (2019) - 129 muyeres (2019) | ||||
Porcentaxe | 0.03% de provincia de Zaragoza | ||||
Densidá | 6,25 hab/km² | ||||
Más información | |||||
Estaya horaria | UTC+01:00 | ||||
Sierra de Luna ye un conceyu español del partíu xudicial d'Ejea de los Caballeros, provincia de Zaragoza. Pertenez a la contorna de les Cinco Villes, na comunidá autónoma d'Aragón.
El términu municipal de Sierra de Luna llinda pel norte col de Luna, pel este con Las Pedrosas, pel sur con Zuera y Castejón de Valdejasa, pel oeste atiesta con Castejón de Valdejasa.
Ta regáu pola acequia de Sora, con agües procedentes del banzáu de Yesa al traviés de la canal de les Bardenas. Escarez de cursos d'agua permanente.
Por cuenta de que Sierra de Luna, al igual que Valpalmas, foi hasta'l primer terciu del sieglu XIX una aldega dependiente de Luna, los montes comunales qu'esistíen nel términu de Luna siguieron pudiendo ser utilizaos polos habitantes de Sierra de Luna, entá cuando siguen en términu de Luna. Por esi motivu en payares de 1956 constituyóse la Xunta Alministrativa de la Comunidá de Montes de Luna, Sierra de Luna y Valpalmas.[3].
Dato demográficos de Sierra de Luna ente 1842 y 2006:[4]
1842 | 1877 | 1887 | 1897 | 1900 | 1910 | 1920 | 1930 | 1940 | 1950 | 1960 | 1970 | 1981 | 1991 | 2001 | 2006 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
254 | 503 | 622 | 638 | 651 | 708 | 739 | 800 | 847 | 724 | 594 | 464 | 385 | 332 | 243 | 296 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
(Fonte: INE [Consultar]) |
Periodu | Alcalde | Partíu | |
---|---|---|---|
1979-1983 | José María Aranda Aranda[5] | UCD | |
1983-1987 | |||
1987-1991 | |||
1991-1995 | |||
1995-1999 | Pedro Naudín | PAR | |
1999-2003 | |||
2003-2007 | |||
2007-2011 | José Manuel Barón García | ||
2011-2015 | Maria Luisa Naudin Lamban[6] | ||
2015-2019 |
Partíu | 2003 | 2007 | 2011 | 2015 | ||||
PAR | 5 | 5 | 7 | 7 | ||||
PSOE | 2 | 2 | - | - | ||||
PP | - | - | - | |||||
Total | 7 | 7 | 7 | 7 |
Nel añu 2004 alcontrar nel conceyu icnites (buelgues fosilizaes) de mamíferos vertebraos dataes de la Era Terciaria.[8] Nel añu 2005 fueron alcontraes nueves icnitas nes próximidades de les enantes descubiertes. Confirmáronse les dataciones anteriores, de 20 millones d'años d'antigüedá. En total esisten unos cien.[9].
Hai un conocíu pasudoble (de normal confundir con una xota) , del que davezu naide recuerda'l nome, pero sí les sos primeres estrofes, que dicen que
El Ebro guarda silenciu,
al pasar pol Pilar
la Virxe ta dormida
la Virxe ta dormida,
non quier espertar.
En realidá la xota llámase Sierra de Luna, y fala d'un arrieru que tresporta a Zaragoza trigu de la contorna de les Cinco Villes. Foi interpretada por diversos cantantes, de los más variaos estilos, ente ellos Manolo Escobar o Rosita Ferrer (esti cantar foi la que-y dexó'l despegue de la so carrera artística),[10] y ye un de los cantares habituales nel repertoriu de grupos folklóricos aragoneses.[11]L'autor ye Francisco García de Val (más conocíu como Francisco de Val),[12] quien tuvo venceyáu a la llocalidá de Sierra de Luna.
La estrofa na que se menta al pueblu ye la siguiente:
Con trigu de cinco villes
vien de Sierra de Luna
y nos collerones lleven
campanes, campanes,
campanes los cinco mules.