Euglenozoa je velika grupa bičastihExcavata. Uključuju razne uobičajene vrste koje slobodno žive, kao i nekoliko važnih parazita, od kojih su neki zarazni za ljude. Postoje dvije glavne podskupine, Euglenida i Kinetoplastida. Euglenozoe su jednoćelijske, uglavnom veličine oko 15–40 µm, mada neki euglenidi dosežu i do 500 µm.[1]
Većina euglenozoa ima dva biča, koji se postavljaju paralelno u apikalnom ili subapikalnom utoru ili džepu. Kod nekih su oni povezani sa citostomomom ili ustima, koji se koriste za gutanje bakterija ili drugih malih organizama. Citodtom je podržan jednim od tri skupa mikrotubula koji potiču iz baza bićeva; druga dva podržavaju dorzalnu i ventralnu površinu ćelije.[2]
Neke druge euglenozoe hrane se apsorpcijom, a mnogi euglenidi imaju hloroplaste, jedine eukariote izvan dijaforetika koji to rade bez obavljanja kleptoplastije,[3] i na taj način dobijaju energiju putem fotosinteze. Ovi hloroplasti su okruženi s tri membrane i sadrže hlorofileA i B, zajedno s drugim pigmentima, pa su vjerovatno izvedeni iz zarobljenihzelenih algi. Razmnožavaju se isključivo dijeljenjem ćelija. Tokom mitoze, jedarna membrana ostaje netaknuta, a vretenaste mikrotubule formiraju se unutar nje.[2]
Grupu karakterizira ultrastruktura bičeva. Uz normalne potporne mikrotubule ili aksoneme, svaka sadrži štap (nazvan paraksonemni ), koji u jednom biču ima cjevastu strukturu, a u drugom rešetkastu. Na osnovu toga su ovde uključene dve manje grupe: Diplonemidi i Postgaardi.[4]
Euglenozoa su općenito prihvaćeni kao monofilijamonofiletna grupa. Vezani su za Percolozoa; nobje imaju mitohondrije s diskovnim uobliku krista (grebenova), koji se pojavljuju samo u nekolicini drugih skupina.[5]
Obje vjerovatno pripadaju većoj grupi eukariota zvanih Excavata.[6] Međutim, smatra se da je ovo grupiranje upitno.[7]
^
Alastair G. B. Simpson (1997). "The Identity and Composition of Euglenozoa". Archiv für Protistenkunde. 148 (3): 318–328. doi:10.1016/s0003-9365(97)80012-7.
^
Alastair G. Simpson (2003). "Cytoskeletal organization, phylogenetic affinities and systematics in the contentious taxon Excavata (Eukaryota)". International Journal of Systematic and Evolutionary Microbiology. 53 (Pt 6): 1759–1777. doi:10.1099/ijs.0.02578-0. PMID14657103.
^ abThomas Cavalier-Smith (2016). "Higher Razredification and Phylogeny of Euglenozoa". European Journal of Protistology. 56: 250–276. doi:10.1016/j.ejop.2016.09.003. PMID27889663.
^Thomas Cavalier-Smith (2017). "Euglenoid pellicle morphogenesis and evolution in light of comparative ultrastructure and trypanosomatid biology: Semi-conservative microtubule/strip duplication, strip shaping and transformation". European Journal of Protistology. 61 (A): 137–179. doi:10.1016/j.ejop.2017.09.002. PMID29073503.