Heliozoa
| Heliozoa (Koljeno protozoa sa ljušturicama | |
|---|---|
 Actinoporus sol | |
| Sistematika | |
| Carstvo | Chromista |
| Potcarstvo | Hacrobia |
| Koljeno | Heliozoa Haeckel, 1866 |
Heliozoa, u većini prijevoda sunašca, slatkovodni su organizmi loptastog tijela, sa radijalnim-zrakastim nastavcima, tako da i liče na vidljive zrake oko Sunca na obzoru. Uz grupu Radiolaria, ranije su bili klasificirani u razred Actinopoda, u koljenu Protozoa, dok ih Hausmann et al. (2003) naziva Eukaryota incertae sedis. Prema WoRMS–u, Heliozoa su koljeno u potcarstvu Hacrobia i carstvu Chromista.[1]
Heliozoa žive slatkovodnim tekućim i stajaćim vodama. To su grabljivice, koje se hrane protozoama, algama i kolnjacima po. Razmnožavaju se spolno i nespolnim putem. Pri početku života imaju samo jedno jedro, a kasnije ih imaju više. Heliozoa su bili je grupa aktinopoda, za koju se sada zna da je polifiletska. Ove vrste imaju skelet od silikata (SiO2) ili hitinoid (blizu hitina, ugljikohidrata). Danas je pažljivo proučavanje filogenije omogućilo prijedlog za monofiletsku divergenciju heliozoa usredsređenih oko Centrohelida.
Heliozoa duguju ime njemačkom biologu Ernstu Haekelu (1834–1919) koji ih klasificira (1866) kao različite od Acanthairia s i radiolaria, grupe s kojima dijele citoplazmatske ekstenzije koje se zovu aksopodije i mineralni skelet.
Opis
[uredi | uredi izvor]Iz jedne sferne ćelije koja čini telo životinje, nastaju blistave citoplazmatske projekcije: aksopodije . Neki oblici heliozoa imaju ljušturice od zrna pijeska ili sličnih sitnih čestica, druge imaju silikozni skelet. Ali ni ljušturice ni skeleti nisu tako složeni, kao kod sličnih koji se nalaze u drugim redovima Sarcodina. Sa druge strane, kao i u ostalim redovima ovog razreda, tijelo je sastavljeno od dva sloja citoplazme, ektoplazme i endoplazme. Ektoplazma ima prilično vakuoliziranu teksturu dok vrlo gusta endoplazma sadrži mnoštvo inkluzija, uključujući jedra. Uzimanje hrane obavlja se vpomoću egzopoda (citoplazmatskih ekstenzija) koje proizvode probavne enzime prije fagocitiranja plijena. Heliozoi žive u moru ili slatkoj vodi. Dio su planktona i često žive u simbiozi s jednoćelijskim algama koje su prisutne i u njihovoj citoplazmi (klorele i Xanthophyceae), ali određeni oblici fiksirani su na podloge.
Filogenetska klasifikacija
[uredi | uredi izvor]Skupina se sada smatra polifiletskom; neke su Heliozoa bliske su radiolairiama, druge Cercozoama, drugi konačno, Chromistama.
Međutim, sada se predlaže da se ovaj termin koristi za označavanje samo Centrohelida ili Centrohelea.[2], formant un groupe monophylétique proche des Haptophyta[3].
Redovi
[uredi | uredi izvor]Prema Šablon:Bioref :
- Razred Centrohelea Kuhn, 1926
- Razred Nucleohelea Kuhn, 1926
- Rod Asterocoelum Canter, 1973
- Rod Belonocystis Rainer, 1968
- Rod Chondropus Greeff, 1873
- Rod Clathrella Penard, 1903
- Rod Elaeorhanis Greeff, 1873
- Rod Elaster Grimm, 1872
- Rod Gelatinophrys Kufferath, 1952
- Rod Monobia Burger, 1908
- Rod Myriophrys Penard, 1897
- Rod Rhumbleria Burger, 1908
Također pogledajte
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ WoRMS
- ^ T. Cavalier-Smith The phagotrophic origin of eukaryotes and phylogenetic classification of Protozoa, Int J Syst Evol Microbiol, Mar 2002; 52: 297 - 354.
- ^ Šablon:Article
Vanjski linkovi
[uredi | uredi izvor]
- Šablon:BioLib
- Šablon:CatalogueofLife taxon
- Greška: You must specify the
idwhen using {{ITIS}}. - Šablon:UBIO
- Šablon:WRMS
- Site de la darse de Villefranche-sur-Mer Arhivirano 28. 9. 2007. na Wayback Machine