Sigma-1 receptor je transmembranski protein koji je izražen u mnogim tipovima tkiva. On je posebno koncentrovan u pojedinim regionima centralnog nervnog sistema.[4] Za njega se smatra da učestvuje u velikom broju sistema, što obuhvata kardiovaskularne funkcije, šizofreniju, kliničku depresiju, efekte zloupotrebe kokaina, i rak.[5][6] Dostupne se detaljne informacije o afinitetu vezivanja stotina sintetičkih jedinjenja za sigma-1 receptor.
Sigma-1 receptor je integralni membranski protein sa 223 aminokiselina. On nije sličan ni sa jednim drugim poznatim proteinom sisara. On je 30% identičan i 66% homologan sa fungalnom sterol izomerazom, mada nema sposobnost izomeracije sterola.[8] Hidropatska analiza sigma-1 receptor ukazuje na postojanje tri hidrofobna regiona, i postoji evidencija da postoje dva transmembranska segmenta. Kristalna struktura sigma-1 receptora nije dostupna.
Postoji niz liganda koji imaju visok afinitet za σ1 ali im bilo nedostaje σ2 selektivnost ili imaju visok afinitet na druga mesta vezivanja, npr. haloperidol. Postoje i mnogobrojni agensi koji imaju umerenu σ1 aktivnost.[14][15]
^Hayashi T, Su TP (2007). „Sigma-1 receptor chaperones at the ER-mitochondrion interface regulate Ca2+ signaling and cell survival.”. Cell. 131 (3): 596—610. PMID17981125. doi:10.1016/j.cell.2007.08.036.
^Kekuda R, Prasad PD, Fei YJ, Leibach FH, Ganapathy V (1996). „Cloning and functional expression of the human type 1 sigma receptor (hSigmaR1)”. Biochem. Biophys. Res. Commun. 229 (2): 553—8. PMID8954936. doi:10.1006/bbrc.1996.1842.
^Prasad PD, Li HW, Fei YJ, Ganapathy ME, Fujita T, Plumley LH, Yang-Feng TL, Leibach FH, Ganapathy V (1998). „Exon-intron structure, analysis of promoter region, and chromosomal localization of the human type 1 sigma receptor gene”. J. Neurochem. 70 (2): 443—51. PMID9453537. doi:10.1046/j.1471-4159.1998.70020443.x.
^Weissman AD, Su TP, Hedreen JC, London ED (1988). „Sigma receptors in post-mortem human brains”. J. Pharmacol. Exp. Ther. 247 (1): 29—33. PMID2845055.
^Guitart X, Codony X, Monroy X (2004). „Sigma receptors: biology and therapeutic potential”. Psychopharmacology (Berl.). 174 (3): 301—19. PMID15197533. doi:10.1007/s00213-004-1920-9.
^Zhang H, Cuevas J (2005). „sigma Receptor activation blocks potassium channels and depresses neuroexcitability in rat intracardiac neurons”. J. Pharmacol. Exp. Ther. 313 (3): 1387—96. PMID15764734. doi:10.1124/jpet.105.084152.
^Su TP, Hayashi T (2003). „Understanding the molecular mechanism of sigma-1 receptors: towards a hypothesis that sigma-1 receptors are intracellular amplifiers for signal transduction”. Curr. Med. Chem. 10 (20): 2073—80. PMID12871086. doi:10.2174/0929867033456783.
^Zampieri D; Grazia Mamolo M; Laurini E; et al. (2009). „Substituted benzo[d]oxazol-2(3H)-one derivatives with preference for the sigma1 binding site”. Eur J Med Chem. 44 (1): 124—30. PMID18440098. doi:10.1016/j.ejmech.2008.03.011.CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
^Große Maestrup E; Wiese C; Schepmann D; et al. (2009). „Synthesis of spirocyclic sigma(1) receptor ligands as potential PET radiotracers, structure-affinity relationships and in vitro metabolic stability”. Bioorg. Med. Chem. 17 (10): 3630. PMID19394833. doi:10.1016/j.bmc.2009.03.060.CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)