Melanin-koncentrirajući hormonski receptor

Melanin-koncentrirajući hormonski receptor 1
Identifikatori
SimbolMCHR1
Alt. simboliGPR24
Entrez2847
HUGO4479
OMIM601751
RefSeqNM_005297
UniProtQ99705
Ostali podaci
LokusHromozom 22 q13.3
Melanin-koncentrirajući hormonski receptor 2
Identifikatori
SimbolMCHR2
Alt. simboliGPR145
Entrez84539
HUGO20867
OMIM606111
RefSeqNM_032503
UniProtQ969V1
Ostali podaci
LokusHromozom 6 q16

Melanin-koncentrirajući hormonski receptori (MCHR) su nadavno bili karakterisani: MCH-R1 i MCH-R2. Ova dva receptora su približno 38% homologna.

Klinički značaj

[уреди | уреди извор]

Antagonisti su potencijalno korisni za lečenje gojaznosti[1][2], strepnje i depresije.[3] Moguće je da će agonisti naći upotrebu u tretmanu osteoporoze.[4]

U toku su istraživanja za antagoniste oba MCH receptora, R1 i R2.[5][6]

  1. ^ Handlon AL, Zhou H (2006). „Melanin-concentrating hormone-1 receptor antagonists for the treatment of obesity”. J. Med. Chem. 49 (14): 4017—22. PMID 16821761. doi:10.1021/jm058239j. 
  2. ^ Luthin DR (2007). „Anti-obesity effects of small molecule melanin-concentrating hormone receptor 1 (MCHR1) antagonists”. Life Sci. 81 (6): 423—40. PMID 17655875. doi:10.1016/j.lfs.2007.05.029. 
  3. ^ Shimazaki T, Yoshimizu T, Chaki S (2006). „Melanin-concentrating hormone MCH1 receptor antagonists: a potential new approach to the treatment of depression and anxiety disorders”. CNS drugs. 20 (10): 801—11. PMID 16999451. 
  4. ^ Bohlooly-Y M, Mahlapuu M, Andersén H, Astrand A, Hjorth S, Svensson L, Törnell J, Snaith MR, Morgan DG, Ohlsson C (2004). „Osteoporosis in MCHR1-deficient mice”. Biochem. Biophys. Res. Commun. 318 (4): 964—9. PMID 15147966. doi:10.1016/j.bbrc.2004.04.122. 
  5. ^ Saito Y, Maruyama K (2006). „Identification of melanin-concentrating hormone receptor and its impact on drug discovery”. J. Exp. Zoolog. Part a Comp. Exp. Biol. 305 (9): 761—8. PMID 16902961. doi:10.1002/jez.a.311. 
  6. ^ McBriar MD (2006). „Recent advances in the discovery of melanin-concentrating hormone receptor antagonists”. Current opinion in drug discovery & development. 9 (4): 496—508. PMID 16889232. 

Dodatna literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]