Tahikininski receptor

Tahikininski receptor 1
Identifikatori
SimbolTACR1
Alt. simboliTAC1R
Entrez6869
HUGO11526
OMIM162323
RefSeqNM_001058
UniProtP25103
Ostali podaci
LokusHromozom 2 p13.1-p12
Tahikininski receptor 2
Identifikatori
SimbolTACR2
Alt. simboliTAC2R, NKNAR
Entrez6865
HUGO11527
OMIM162321
RefSeqNM_001057
UniProtP21452
Ostali podaci
LokusHromozom 10 q11-q21
Tahikininski receptor 3
Identifikatori
SimbolTACR3
Entrez6870
HUGO11528
OMIM162332
RefSeqNM_001059
UniProtP29371
Ostali podaci
LokusHromozom 4 q25

Tahikininski receptori pripadaju familiji G protein spregnutih receptora. Njihovi endogeni ligandi su tahikinini. Poznata su tri tahikininska receptora kod sisara: NK1, NK2 i NK3. Ovi receptori uzrokuju aktivaciju fosfolipaze C, i produkciju inozitol trifosfata (takozvana Gq sprega).

Endogeni ligandi

[уреди | уреди извор]

Geni i ligandi receptora su:[1]

Receptor Gen Ligand
NK1 TACR1 supstanca P
NK2 TACR2 neurokinin A
NK3 TACR3 neurokinin B
  1. ^ Maggi CA (1995). „The mammalian tachykinin receptors”. Gen. Pharmacol. 26 (5): 911—44. PMID 7557266. doi:10.1016/0306-3623(94)00292-U. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]