Alstonin

Alstonin
IUPAC ime
(19α,20α)-16-(Metoksikarbonil)-19-metil-3,4,5,6,16,17-heksadehidro-18-oksajohimban-4-ium
Identifikatori
ATC kodnone
PubChemCID 441979
ChemSpider149308
Hemijski podaci
FormulaC21H21N2O3
Molarna masa349,402496 g/mol
  • O=C(OC)\C1=C\O[C@H]([C@H]5[C@@H]1Cc3[n+](ccc4c2ccccc2nc34)C5)C
  • InChI=InChI=1S/C21H20N2O3/c1-12-16-10-23-8-7-14-13-5-3-4-6-18(13)22-20(14)19(23)9-15(16)17(11-26-12)21(24)25-2/h3-8,11-12,15-16H,9-10H2,1-2H3/p+1/t12-,15-,16-/m0/s1
  • Key:WYTGDNHDOZPMIW-RCBQFDQVSA-O

Alstonin je indolni alkaloid i mogući antipsihotički sastojak raznih biljnih vrsta, uključujući Alstonia boonei, Catharanthus roseus, Picralima nitida, Rauwolfia caffra i Rauwolfia vomitoria.[1] U prikliničkim ispitivanjima je pokazano da alstonin ublažuje hiperlokomociju indukovanu dejstvom MK-801, kao i deficit radne memorije i društveno povlačenje.[2] U prikliničkim studijama je takođe pokazano da on ispoljava dejstva slična anksioliticima.[1] On umanjuje amfetaminom indukovanu letalnost i stereotipnost, kao i apomorfinom indukovanu stereotipnost.[1] On umanjuje haloperidolom indukovanu katalepsiju.[3] Smatra se da su ta dejstva posredovana stimulacijom 5-HT2C receptora.[4] On takođe, slično klozapinu, inhibira ponovno preuzimanje glutamata u hipokampalnim režnjevima.[5] Za razliku od klozapina, on ne manifestuje prokonvulzivno dejstvo kod miševa.[6]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Elisabetsky, E; Costa-Campos, L (2006). „The Alkaloid Alstonine: A Review of Its Pharmacological Properties” (PDF). Evidence-based Complementary and Alternative Medicine. 3 (1): 39—48. PMC 1375234 Слободан приступ. PMID 16550222. doi:10.1093/ecam/nek011. 
  2. ^ Linck, VM; Bessa, MM; Herrmann, AP; Iwu, MM; Okunji, CO; Elisabetsky, E (2012). „5-HT2A/C receptors mediate the antipsychotic-like effects of alstonine”. Progress in Neuro-Psychopharmacology and Biological Psychiatry. 36 (1): 29—33. PMID 21925231. doi:10.1016/j.pnpbp.2011.08.022. 
  3. ^ Linck, VM; Herrmann, AP; Piato, LN; Detanico, BC; Figueir, M; Flório, J; Iwu, MM; Okunji, CO; Leal, MB; Elisabetsky, E (2011). „Alstonine as an Antipsychotic: Effects on Brain Amines and Metabolic Changes” (PDF). Evidence-Based Complementary and Alternative Medicine. 2011 (418597). doi:10.1093/ecam/nep002. 
  4. ^ Gross, G; Geyer, MA, ур. (2012). Current Antipsychotics. Handbook of Experimental Pharmacology. 212. Springer Berlin Heidelberg. ISBN 978-3-642-25761-2. ISSN 1865-0325. doi:10.1007/978-3-642-25761-2. 
  5. ^ Herrmann, AP; Lunardi, P; Pilz, LK; Tramontina, AC; Linck, VM; Okunji, CO; Gonçalves, CA; Elisabetsky, E (2012). „Effects of the putative antipsychotic alstonine on glutamate uptake in acute hippocampal slices”. Neurochemistry International. 61 (7): 1144—1150. PMID 22940693. doi:10.1016/j.neuint.2012.08.006. 
  6. ^ Costa-Campos L, Iwu M, Elisabetsky E (2004). „Lack of pro-convulsant activity of the antipsychotic alkaloid alstonine”. Journal of Ethnopharmacology. 93 (2-3): 307—310. PMID 15234769. doi:10.1016/j.jep.2004.03.056. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]