Nazivi | |
---|---|
IUPAC naziv
(2S)-2-[ [4-[(2,4-Diaminopteridin-6-yl)amino]benzoyl]amino]pentanedioic acid
| |
Drugi nazivi
4-Aminofolic acid
4-Aminopteroylglutamic acid Aminopterin sodium Aminopteroylglutamic acid | |
Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
ChemSpider | |
ECHA InfoCard | 100.000.191 |
EC broj | 200-209-9 |
| |
Svojstva | |
C19H20N8O5 | |
Molarna masa | 440,41 g/mol |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
verifikuj (šta je ?) | |
Reference infokutije | |
Aminopterin, 4-amino analog folne kiseline, je antineoplastični lek sa imunosupresivnim osobinama koji se koristi u hemoterapiji. Aminopterin je sintetički derivat pterina. Aminopterin dejstvuje kao inhibitor enzima dihidrofolat reduktaze. Njegov afinitet vezivanja za dihidrofolat reduktazu je dovoljno visok da efektivno blokira tetrahidrofolat sintezu. Ovo rezultuje u iscrpljivanju nukleotid prekurzora i inhibiciji DNK, RNK, i protein sinteze.
Ovaj lek je otkrio Dr. Yellapragada Subbarao, a prvi je koristio njegovu antifolatnu aktivnost Sidni Farber 1947. da indukuje remisiju kod dece sa leukemijom.[3][4] Aminopterin je kasnije prodavala kompanija Lederle Laboratories (Pearl River, Njujork) u SAD od 1953 do 1964 za pedijatrijsku leukemiju. Ta kompanije je u toku istog perioda prodavala blisko srodni antifolat metotreksat. Lederle Laboratories je zatim obustavila prodaju aminopterina u korist metotreksata zbog proizvodnih razloga. Aminopterin je u toku svog tržišnog veka korišćen i za tretman psorijaze u SAD. Ovaj lek je doveo do dramatičnog čišćenja lezija.[5]
Upotreba aminopterina u tretmanu raka je zamenjena 1950-tih godina metotreksatom zbog boljeg terapeutskog indeksa metotreksata.[6] Nedavno je došlo do obnavljanja interesa u aminopterin, tako da su u toku klinička ispitivanja sa ciljom suzbijanja leukemije.[7]
Ovo jedinjenje je bilo istraženo kao abortifacijent 1960-tih i ranije, ali je bilo asocirano sa kongenitalnim malformacijama.[8] Slične kongenitalne abnormalije su bile dokumentovane sa metotreksatom, i kolektivno njihovi teratogeni efekti su postali poznati kao fetalni aminopterin sindrom. Kad se slični klaster abnormalija javi u odsustvu izlaganja antifolatima on se opisuje kao aminopterinu-sličan sindrom bez aminopterina.[9]
Postoji izvesna doza kontroverzije po pitanju upotrebe aminopterina za kontrolu glodara. Ne postoji evidencija da je on bio korišćen u tu svrhu.[10][11] Priprema ovoj molekula je kompleksna i skupa. Osim toga on je nestabilan u otvorenoj sredini, i razlaže se pod uticajem svetlosti i toplote. Najniža letalna oralna doza aminopterina za pacove (LDLo) je 2.5 mg/kg.[12]
Aminopterin i metotreksat su široko korišćeni u selekciji medija (kao što je HAT medijum) za ćelijske kulture.