5-HT1A receptor

edit
5-hidroksitriptaminski (serotoninski) receptor 1A
Identifikatori
SimboliHTR1A; 5-HT1A; 5HT1a; ADRB2RL1; ADRBRL1
Vanjski IDOMIM109760 MGI96273 HomoloGene20148 IUPHAR: 5-HT1A GeneCards: HTR1A Gene
Pregled RNK izražavanja
podaci
Ortolozi
VrstaČovekMiš
Entrez335015550
EnsemblENSG00000178394ENSMUSG00000021721
UniProtP08908Q8BGS4
RefSeq (mRNA)NM_000524NM_008308
RefSeq (protein)NP_000515NP_032334
Lokacija (UCSC)Chr 5:
63.29 - 63.29 Mb
Chr 13:
106.56 - 106.57 Mb
PubMed pretraga[1][2]

5-HT1A receptor je tip 5-HT receptora za koji se vezuje endogeni neurotransmiter serotonin (5-hidroksitriptamin, 5-HT). On je G protein-spregnuti receptor (GPCR) koji je spregnut sa Gi/Go i posreduje inhibitornu neurotransmisiju. Akronim HTR1A označava humani gen koji kodira ovaj receptor.[1][2]

Distribucija

[uredi | uredi kod]

5-HT1A receptor najšire rasprostranjen od svih 5-HT receptora. U centralnom nervnom sistemu, 5-HT1A receptori se nalaze u cerebralnom kortesu, hipokampusu, septumu, amigdali, i rafovom jezgru u visokim koncentracijama, dok su u manjim količinama takođe prisutni u bazalnoj gangliji i talamusu.[3][4][5]

Funkcija

[uredi | uredi kod]

Neuromodulacija

[uredi | uredi kod]

5-HT1A receptorski agonisti snižavaju krvni pritisak i brzinu srca centralnim mehanizmom, indukcijom periferne vazodilaticije, i stimulacijom vagus nerva.[6] Ti efekti su rezultat aktivacije 5-HT1A receptora u rostralnoj ventrolateralnoj meduli.[6] Simpatolitički antihipertenzivni lek urapidil je antagonist α1-adrenergičkog receptora i agonist α2-adrenergičkog receptora, kao i agonist 5-HT1A receptora. Poznato je da ova zadnja osobina doprinosi njegovim sveukupnom terapeutskom dejstvu.[7][8] Vazodilatacija krvnih sudova kože centralnom 5-HT1A aktivacijom povećava toplotnu disipaciju sa organizma u okolnu sredinu, posledica čega je sniženje telesne temperature.[9][10]

Aktivacija centralnih 5-HT1A receptora inicira oslobađanje ili inhibiciju norepinefrina u zavisnosti od vrste, verovatno iz locus coeruleus regiona, što zatim dovodi do redukcije ili povišenja neuronskog tona sfinkter mišića zenice modulacijom postsinaptičkih α2-adrenergički receptora unutar Edinger-Vestfalnog jezgra, što dovodi do dilatacije zenica kod glodara, i kontrakcije zenica kod primata uključujući ljude.[11][12][13]

Agonisti 5-HT1A receptora kao što su buspiron[14] i flesinoksan[15] su delotvorni u olakšavanju anksioznosti[16] i depresije.[17] Buspiron i tandospiron su trenutno odobreni za te indikacije u mnogim zemljama. Drugi, poput gepirona,[18] flesinoksana,[19] flibanserina,[20] i PRX-00023[21] su takođe bili ispitivani, mada još uvek nisu potpuno razvijeni i odobreni. Neki od atipičnih antipsihotika kao što je aripiprazol[22] su takođe parcijalni agonisti 5-HT1A receptora i ponekad se koriste u niskim dozama kao zamena za standardne antidepresive kao što su selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI).[23]

Endokrinologija

[uredi | uredi kod]

Aktivacija 5-HT1A receptora indukuje sekreciju raznih hormona među kojima su kortizol, kortikosteron, adrenokortikotropni hormon (ACTH), oksitocin, prolaktin, hormon rasta, i β-endorfin.[24][25][26][27] Ovaj receptor ne utiče na sekreciju vazopresina ili renina, za razliku od 5-HT2 receptora.[24][28] Postoje indikacije da otpuštanje oksitocina doprinosi prosocijalnim, antiagresivnim i anksiolitičkim svojstvima primećenim nakon aktivacije receptora.[28] Moguće je da sekrecija β-endorfina doprinosi antidepresivnim, anksiolitičkim, i analgetskim efektima.

Ligandi

[uredi | uredi kod]

Distribucija 5-HT1A receptora u ljudskom mozgu može biti snimljena pozitronskom emisionom tomografijom koristeći radioligand [11C]WAY-100,635.[29] Na primer, u jednoj studiji je utvrđeno povećano 5-HT1A vezivanje kod tipa 2 dijabetesa.[30] Jedna druga PET studija je utvrdila negativnu korelaciju između stepena 5-HT1A vezivanja u rafijevom jezgru, hipokampusu i neokorteksu, i samo-prijavljene tendencije doživljavanja duhovnih iskustava.[31] Kad je obeležen sa tricijumom, WAY-100,635 može takođe da se koristi u autoradiografiji.[32]

Agonisti

[uredi | uredi kod]

Antagonisti

[uredi | uredi kod]

Genetika

[uredi | uredi kod]

5-HT1A receptor je kodiran HTR1A genom. Postoji više humanih polimorfizama vezanih za ovaj gen. Jedan pregled iz 2007. navodi 27 jednonukleotidnih polimorfizama (SNP).[33] Najviše istraženi su C-1019G (rs6295), C-1018G,[34] Ile28Val (rs1799921), Arg219Leu (rs1800044), i Gly22Ser (rs1799920).[33] Neki od preostalih SNP-ova su Pro16Leu, Gly272Asp, i sinonimni polimorfizam G294A (rs6294). Varijante ovog gena su bile studirane u vezi sa psihijatrijskim poremećajima, ali definitivni rezultati nisu dobijeni.[33]

Interakcije

[uredi | uredi kod]

Za 5-HT1A receptor je pokazano da interaguje sa moždanim neurotrofnim faktorom (BDNF), koji učestvuje u regulaciji raspoloženja i anksioznosti.[35][36] Pokazano je da ostvaruje interakcije sa sfingozin-1-fosfatnim receptorom 1 (S1PR1).[37]

Povezano

[uredi | uredi kod]

Literatura

[uredi | uredi kod]
  1. Gilliam TC, Freimer NB, Kaufmann CA, Powchik PP, Bassett AS, Bengtsson U, Wasmuth JJ (November 1989). „Deletion mapping of DNA markers to a region of chromosome 5 that cosegregates with schizophrenia”. Genomics 5 (4): 940–4. DOI:10.1016/0888-7543(89)90138-9. PMID 2591972. 
  2. „Entrez Gene: HTR1A 5-hydroxytryptamine (serotonin) receptor 1A”. 
  3. Ito H, Halldin C, Farde L. (1999). „Localization of 5-HT1A receptors in the living human brain using [carbonyl-11CWAY-100635: PET with anatomic standardization technique.”]. J Nucl Med. 40 (1): 102–9. PMID 9935065. 
  4. Glennon RA, Dukat M, Westkaemper RB (1. 1. 2000.). „Serotonin Receptor Subtypes and Ligands”. American College of Neurophyscopharmacology. Pristupljeno 11. 4. 2008. 
  5. de Almeida J, Mengod G. (2008). „Serotonin 1A receptors in human and monkey prefrontal cortex are mainly expressed in pyramidal neurons and in a GABAergic interneuron subpopulation: implications for schizophrenia and its treatment.”. J Neurochem. 107 (2): 488–496. DOI:10.1111/j.1471-4159.2008.05649.x. PMID 18761712. 
  6. 6,0 6,1 Dabiré H. (1991). „Central 5-hydroxytryptamine (5-HT) receptors in blood pressure regulation.”. Therapie. 46 (6): 421–9. PMID 1819150. 
  7. Ramage AG (April 1991). „The mechanism of the sympathoinhibitory action of urapidil: role of 5-HT1A receptors”. Br. J. Pharmacol. 102 (4): 998–1002. PMC 1917978. PMID 1855130. 
  8. Kolassa N, Beller KD, Sanders KH. (1989). „Involvement of brain 5-HT1A receptors in the hypotensive response to urapidil.”. Am J Cardiol. 64 (7): 7D–10D. DOI:10.1016/0002-9149(89)90688-7. PMID 2569265. 
  9. Ootsuka Y, Blessing WW. (2006). „Activation of 5-HT1A receptors in rostral medullary raphé inhibits cutaneous vasoconstriction elicited by cold exposure in rabbits.”. Brain Res. 1073-1074: 252–61. DOI:10.1016/j.brainres.2005.12.031. PMID 16455061. 
  10. Rusyniak DE, Zaretskaia MV, Zaretsky DV, DiMicco JA. (2007). „3,4-Methylenedioxymethamphetamine- and 8-hydroxy-2-di-n-propylamino-tetralin-induced hypothermia: role and location of 5-hydroxytryptamine 1A receptors.”. J Pharmacol Exp Ther. 323 (2): 477–487. DOI:10.1124/jpet.107.126169. PMID 17702902. 
  11. Yu Y, Ramage AG, Koss MC. (2004). „Pharmacological studies of 8-OH-DPAT-induced pupillary dilation in anesthetized rats.”. Eur J Pharmacol. 489 (3): 207–213. DOI:10.1016/j.ejphar.2004.03.007. PMID 15087245. 
  12. Prow MR, Martin KF, Heal DJ (1996). „8-OH-DPAT-induced mydriasis in mice: a pharmacological characterisation”. Eur J Pharmacol. 317 (1): 21–8. DOI:10.1016/S0014-2999(96)00693-0. PMID 8982715. 
  13. Fanciullacci M, Sicuteri R, Alessandri M, Geppetti P (March 1995). „Buspirone, but not sumatriptan, induces miosis in humans: relevance for a serotoninergic pupil control”. Clinical Pharmacology and Therapeutics 57 (3): 349–55. DOI:10.1016/0009-9236(95)90161-2. PMID 7697953. 
  14. Cohn, JB; Rickels K (1989). „A pooled, double-blind comparison of the effects of buspirone, diazepam and placebo in women with chronic anxiety”. Curr Med Res Opin. 11 (5): 304–320. DOI:10.1185/03007998909115213. PMID 2649317. 
  15. Cryan JF, Redmond AM, Kelly JP, Leonard BE. (1997). „The effects of the 5-HT1A agonist flesinoxan, in three paradigms for assessing antidepressant potential in the rat.”. Eur Neuropsychopharmacol. 7 (2): 109–114. DOI:10.1016/S0924-977X(96)00391-4. PMID 9169298. 
  16. Parks CL, Robinson PS, Sibille E, Shenk T, Toth M (1998). „Increased anxiety of mice lacking the serotonin1A receptor”. Proc Natl Acad Sci U S A. 195 (18): 10734–9. DOI:10.1073/pnas.95.18.10734. PMC 27964. PMID 9724773. 
  17. Kennett GA, Dourish CT, Curzon G (1987). „Antidepressant-like action of 5-HT1A agonists and conventional antidepressants in an animal model of depression”. Eur J Pharmacol. 134 (3): 265–74. DOI:10.1016/0014-2999(87)90357-8. PMID 2883013. 
  18. Keller MB, Ruwe FJ, Janssens CJ, Sitsen JM, Jokinen R, Janczewski J (February 2005). „Relapse prevention with gepirone ER in outpatients with major depression”. Journal of Clinical Psychopharmacology 25 (1): 79–84. DOI:10.1097/01.jcp.0000150221.53877.d9. PMID 15643103. Arhivirano iz originala na datum 2012-05-05. Pristupljeno 2014-05-01. 
  19. Cryan JF, Redmond AM, Kelly JP, Leonard BE (May 1997). „The effects of the 5-HT1A agonist flesinoxan, in three paradigms for assessing antidepressant potential in the rat”. European Neuropsychopharmacology : the Journal of the European College of Neuropsychopharmacology 7 (2): 109–14. DOI:10.1016/S0924-977X(96)00391-4. PMID 9169298. 
  20. Invernizzi RW, Sacchetti G, Parini S, Acconcia S, Samanin R (August 2003). „Flibanserin, a potential antidepressant drug, lowers 5-HT and raises dopamine and noradrenaline in the rat prefrontal cortex dialysate: role of 5-HT(1A) receptors.”. Br J Pharmacol. 139 (7): 1281–8. DOI:10.1038/sj.bjp.0705341. PMC 1573953. PMID 12890707. 
  21. de Paulis T. (2007). „Drug evaluation: PRX-00023, a selective 5-HT1A receptor agonist for depression.”. Curr Opin Investig Drugs. 8 (1): 78–86. PMID 17263189. 
  22. Stark, AD et al. (2007). „Interaction of the novel antipsychotic aripiprazole with 5-HT1A and 5-HT2A receptors: functional receptor-binding and in vivo electrophysiological studies.”. Psychopharmacology (Berl) 190 (3): 373–382. DOI:10.1007/s00213-006-0621-y. PMID 17242925. 
  23. Vega, JAW; Mortimer AM, Tyson PJ (May 2003). „Conventional Antipsychotic Prescription in Unipolar Depression, I: An Audit and Recommendations for Practice”. The Journal of Clinical Psychiatry (Physicians Postgraduate Press) 64 (5): 568–574. DOI:10.4088/JCP.v64n0512. ISSN 1555-2101. PMID 12755661. Arhivirano iz originala na datum 2011-07-17. Pristupljeno 2009-05-28. 
  24. 24,0 24,1 Van de Kar LD, Levy AD, Li Q, Brownfield MS. (1998). „A comparison of the oxytocin and vasopressin responses to the 5-HT1A agonist and potential anxiolytic drug alnespirone (S-20499)”. Pharmacol Biochem Behav. 60 (3): 677–683. DOI:10.1016/S0091-3057(98)00025-2. PMID 9678651. 
  25. Lorens SA, Van de Kar LD. (1987). „Differential effects of serotonin (5-HT1A and 5-HT2) agonists and antagonists on renin and corticosterone secretion”. Neuroendocrinology. 45 (4): 305–310. DOI:10.1159/000124754. PMID 2952898. 
  26. Koenig JI, Gudelsky GA, Meltzer HY. (1987). „Stimulation of corticosterone and beta-endorphin secretion in the rat by selective 5-HT receptor subtype activation”. Eur J Pharmacol. 137 (1): 1–8. DOI:10.1016/0014-2999(87)90175-0. PMID 2956114. 
  27. Pitchot W, Wauthy J, Legros JJ, Ansseau M (March 2004). „Hormonal and temperature responses to flesinoxan in normal volunteers: an antagonist study”. European Neuropsychopharmacology : the Journal of the European College of Neuropsychopharmacology 14 (2): 151–5. DOI:10.1016/S0924-977X(03)00108-1. PMID 15013031. 
  28. 28,0 28,1 Thompson MR, Callaghan PD, Hunt GE, Cornish JL, McGregor IS (May 2007). „A role for oxytocin and 5-HT(1A) receptors in the prosocial effects of 3,4 methylenedioxymethamphetamine ("ecstasy")”. Neuroscience 146 (2): 509–14. DOI:10.1016/j.neuroscience.2007.02.032. PMID 17383105. 
  29. Pike VW, McCarron JA, Lammerstma AA, Hume SP, Poole K, Grasby PM, Malizia A, Cliffe IA, Fletcher A, Bench CJ (1995). „First delineation of 5-HT1A receptors in human brain with PET and [11C]WAY-100635”. Eur. J. Pharmacol. 283 (1–3): R1–3. DOI:10.1016/0014-2999(95)00438-Q. PMID 7498295. 
  30. Price JC, Kelley DE, Ryan CM, Meltzer CC, Drevets WC, Mathis CA, Mazumdar S, Reynolds CF (2002). „Evidence of increased serotonin-1A receptor binding in type 2 diabetes: a positron emission tomography study”. Brain Res. 927 (1): 97–103. DOI:10.1016/S0006-8993(01)03297-8. PMID 11814436. 
  31. Borg J, Andrée B, Soderstrom H, Farde L (November 2003). „The serotonin system and spiritual experiences”. Am J Psychiatry 160 (11): 1965–9. DOI:10.1176/appi.ajp.160.11.1965. PMID 14594742. 
  32. Burnet PW, Eastwood SL, Harrison PJ (1997). „[3H]WAY-100635 for 5-HT1A receptor autoradiography in human brain: a comparison with [3H]8-OH-DPAT and demonstration of increased binding in the frontal cortex in schizophrenia”. Neurochem. Int. 30 (6): 565–574. DOI:10.1016/S0197-0186(96)00124-6. PMID 9152998. 
  33. 33,0 33,1 33,2 Drago A, Ronchi DD, Serretti A (August 2008). „5-HT1A gene variants and psychiatric disorders: a review of current literature and selection of SNPs for future studies”. Int. J. Neuropsychopharmacol. 11 (5): 701–21. DOI:10.1017/S1461145707008218. PMID 18047755. 
  34. Wu S, Comings DE (June 1999). „A common C-1018G polymorphism in the human 5-HT1A receptor gene”. Psychiatr. Genet. 9 (2): 105–6. DOI:10.1097/00041444-199906000-00010. PMID 10412191. 
  35. Anttila S, Huuhka K, Huuhka M, Rontu R, Hurme M, Leinonen E et al. (2007). „Interaction between 5-HT1A and BDNF genotypes increases the risk of treatment-resistant depression”. J Neural Transm 114 (8): 1065–8. DOI:10.1007/s00702-007-0705-9. PMID 17401528. 
  36. Guiard BP, David DJ, Deltheil T, Chenu F, Le Maître E, Renoir T et al. (2008). „Brain-derived neurotrophic factor-deficient mice exhibit a hippocampal hyperserotonergic phenotype”. Int J Neuropsychopharmacol 11 (1): 79–92. DOI:10.1017/S1461145707007857. PMID 17559709. 
  37. Salim, Kamran; Fenton Tim, Bacha Jamil, Urien-Rodriguez Hector, Bonnert Tim, Skynner Heather A, Watts Emma, Kerby Julie, Heald Anne, Beer Margaret, McAllister George, Guest Paul C (May 2002). „Oligomerization of G-protein-coupled receptors shown by selective co-immunoprecipitation”. J. Biol. Chem. 277 (18): 15482–5. DOI:10.1074/jbc.M201539200. PMID 11854302. 

Dodatna literatura

[uredi | uredi kod]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]
  • „5-HT1A. IUPHAR Database of Receptors and Ion Channels. International Union of Basic and Clinical Pharmacology. Arhivirano iz originala na datum 2012-09-02. Pristupljeno 2014-05-01.