Женско право гласа (енгл.women's suffrage) уведено је у различитим периодима у различитим земљама широм света. У многим земљама женско право гласа уведено је пре општег права гласа, тако да мушкарци и жене одређеног сталежа и расе и даље нису могли да гласају, док су у неким земљама то право добила оба пола истовремено.
Хронологија наводи године када је женско право уведено, а имена неких земаља се понављају више пута јер је право гласа било проширивано на већи број жена у зависности од старости, имовине и слично. У многим случајевима, до прве примене у пракси дошло је на изборима следеће године.
Нови Зеланд се наводи као прва држава на свету која је женама дала право гласа 1893, мада је Шведска прва земља у којој је у периоду између 1718. и 1771. постојало условно право гласа за жене које су су биле чланице еснафа и плаћале порез.
Шведска - Чланицама градских еснафа које плаћају порез дозвољено да гласају на локалним изборима (право укинуто 1758) и на државним изборима (укинуто новим уставом 1771)
Шведска - Право гласа на локалним изборима где се могло гласати након опорезивања; опште право гласа уведено је 1919, а до прве практичне примене дошло је на изборима 1921.[2]
Велико Војводство Финске које је било у саставу Руске Империје између 1809. и 1917. и уживала је висок степен аутономије. Жене које су плаћале порез 1863. добиле су право гласа на општинским изборима у сеоским пределима, а 1872. и у градовима.[2]
Викторија (Аустралија) - Иако то није била намера, жене су биле обухваћене Изборним актом из 1863. и гласале су на изборима наредне године. 1865. акт је измењен како би се исправила грешка.[3]
Краљевина Бохемија - Жене које су плаћале порез и бавиле се „наученим професијама“ добиле су право гласа и право да се кандидују за место у парламенту 1864.[2]
САД - Женско право гласа прогресивно увођено на различитим територијама почевши за Вајомингом1869. и Јутом1870. где је поново укинуто 1887. Актом Едмундс-Такер. Женама је на овим територијама дозвољено да гласају на савезним изборима када су Вајоминг и Јута стекли статус савезних држава. Женско право гласа на целокупној територији САД уведено је 1920. Деветнаестим амандманом Устава Сједињених Америчких Држава којим је забрањено савезним државама да приликом избора врше дискриминацију на основу пола.
Франсвил (Нови Хебриди) - На територији којом су заједнички владали Уједињено Краљевство и Француска уведено опште право гласа, а неколико месеци након тога дошло је до распада самоуправе.[5]
Јужна Аустралија - Уводи се опште право гласа чиме је свим женама дозвољено да гласају на изборима. Женама је такође обезбеђено право да се кандидују за парламент чиме је Јужна Аустралија постала прва земља на свету која им је то омогућила. Опште право гласа је у почетку важило за доњи дом парламента, Законодавну скупштину, док је за Законодавни савет, горњи дом, постојало ограничење у виду поседовања имовине за оба пола све до 1975. када је и за њега уведено опште право гласа.
Аустралија - Уставом утврђено да сви становници могу да гласају на изборима за представнике доњег дома на савезном нивоу, осим у случају када парламент утврди супротно.
Велико Војводство Финске - Прва земља у којој је уведено опште право гласа и прва земља која је свим пунолетним грађанима дала право да се кандидују на изборима без обзира на богатство, сталеж и расу.[7]
Нови Хебриди - Жене добиле право да гласају и да се кандидују на општинским изборима, које је важило само за британске, француске и друге колонисткиње, али не и за домородачко становништво.[8]
Румунија - Право гласа под истим условима као за мушкарце, мада су постојала одређена ограничења и за једне и за друге, која су више утицала на жене.[9][10]
Универзална декларација о људским правима у Члану 21. каже следеће: Воља народа је основа државне власти: ова воља треба да се изражава на повременим и слободним изборима, који ће се спроводити општим и једнаким правом гласа, тајним гласањем или одговарајућим поступком којим се обезбеђује слобода гласања.[15]